Sve u svemu, Sonic Birth je zanimljiv album koji nudi dosta toga, i verujem da će naići na pozitivne reakcije na prog sceni

The Progressive Souls Collective novo je ime na prog metal i rock nebu današnjice, a Sonic Birth debi album koji će zvanično biti objavljen 11. septembra. Projekat je specifičan iz nekoliko razloga, a za nas najbitniji je da se u ekipi, pored svetski priznatih metal imena, nalazi i Vladimir Lalić, pevač beogradskog benda Organized Chaos.

Korona virus, samoizolacija i karantini koji su pogodili praktično celu planetu, pored svih svojih negativnih efekata, otvorili su mogućnost studijske kolaboracije i stvaranja albuma poput ovog, koji u nekim drugim uslovima možda ne bi ni bili realizovani – pre svega zbog nedostatka vremena muzičara koji imaju obaveze prema svojim matičnim bendovima. A kako su koncerti i turneje još uvek retkost bilo gde na svetu, ostaje više nego dovoljno prostora da se poradi na raznoraznim gostovanjima i studijskim izdanjima, a jedno takvo stiglo je i do naše redakcije. Sa druge strane, ni honorar sa strane nema smisla da se odbije – dodatni dinar u ovoj krizi, posebno kada vam je muziciranje primarno zanimanje, treba zaraditi gde god se može.

Progressive Souls Collective - Florian Zepf

Florian Zepf

Glavni čovek iza The Progressive Souls Collectivea je gitarista Florian Zepf, koji je za ostvarenje svojih muzičkih vizija okupio zavidnu ekipu. Album su tako realizovali klavijaturista Kevin Moore (ex-Dream Theater, Chroma Key, O.S.I.), basista Conner Green (Haken), bubnjar Aquiles Priester (ex-Angra, Tony MacApline) i perkusionista Luis Conte, dok je kao gost naveden i gospodin Derek Sherinian, svojevremeno klavijaturista Dream Theatera, a danas deo prog formacije Sons of Apollo. Upravo Sherinian odsvirao je sve klavijature na albumu, dok se iz nekog razloga, ništa manje fenomenalni Kevin Moore ovde pozabavio samo semplovima i drugim efektima. Pored stamene ekipe svirača, kako već pomenuh, vokalne deonice odradio je naš Vladimir Lalić, jedan od talentovanijih muzičara na srpskoj metal sceni i više nego adekvatan izbor za ovaj projekat.

Moram priznati da sam bio veoma zaintrigiran celom pričom, kao i da nisam znao šta tačno da očekujem. Prog metal je poprilično širok pojam, i u njega se danas trpa gomila stvari koje po definiciji žanra tu ne pripadaju (od metalcore i djent pravaca, do raznih drugih brutalnijih varijanti), ali znajući Lalićeve vokalne sposobnosti i žanrovske preferencije, za očekivati je bilo da ovo bude progressive metal u izvornom smislu tog pravca. Tako nešto smo i dobili, odnosno, preciznije je reći da je svaki od navedenih muzirača ubacio taman toliko ličnog pečata i stila da možemo povući paralelu sa matičnim bendovima. Čuje se tako ovde i malo novijeg Dream Theatera, mogu se prepoznati i Angra ritmovi i melodije, međutim, materijal je dovoljno originalan da ovaj projekat ne otpišemo kao bilo čiju kopiju.

Svirka je očekivano na veoma visokom nivou – ovi ljudi su prekaljeni muzičari i tu nema prostora za bilo kakve propuste. Što se Vladimirove izvedbe tiče, ako ste pratili njegov rad sa Organized Chaos, ili gostovanja kod Davida Maxima Micića, znate šta možete da očekujete, s tim što ovde dolazimo do prvog konkretnijeg problema (verovatno i jedinog) – konačno produkcijsko rešenje nanelo je mnogo štete Lalićevoj izvedbi jer je glas, iz nekog razloga, poprilično otišao u drugi plan, dok su instrumenti, a posebno bubanj, gurnuti mnogo ispred u finalnom miksu.

Svirka je očekivano na veoma visokom nivou – ovi ljudi su prekaljeni muzičari i tu nema prostora za bilo kakve propuste

Jasno je da ovo nije moglo biti snimljeno u jednom studiju, i pretpostavljam da se materijal skupljao sa raznih strana, ali cenim da se moglo još malo poraditi na vokalima i odnosima instrumenata generalno. Ovo mi, nažalost, zvuči kao nedovršen rad upravo iz razloga koji sam naveo. Šteta, pogotovo što se u vokalnom segmentu oseti da se Lalić potrudio, kako sa glavnim, tako i sa raznim pozadinskim višeglasjima koji jedva da se čuju od drugih instrumenata.

Vladimir Lalić

Vladimir Lalić

Pesme, kao što rekoh, kreću se kroz različite spektre, ali progressive odrednica je tu sa razlogom, i ovo je pre svega progressive metal album. Čvrsti rifovi, stamen bubanj, Sherinianove klavijature, i straight in face svirka – iako tu i tamo čujemo pokoju virtuoznu vratolomiju i igranje sa ritmom, generalno je svirka direktna i nema mnogo komplikacija, inače specifičnih za prog žanr i imena koja su uključena u ovaj projekat.

Sve u svemu, Sonic Birth je zanimljiv album koji nudi dosta toga, i verujem da će naići na pozitivne reakcije na prog sceni. Lepo je videti sva ova imena na jednom mestu, a još lepše i našeg čoveka u svemu tome, mada ostaje žaljenje što se produkciji nije posvetilo još malo vremena.

Kakvi su dalji planovi, da li će da uslede svirke nakon što se situacija sa virusom normalizuje – ne bih znao. Svakako bi bilo zanimljivo videti ovo i uživo ako se ukaže prilika. Do tada, obratite pažnju ako pratite ovaj pravac.

The Progressive Souls Collective – Sonic Birth spisak pesama:

1. Metature
2. Comfortable Darkness
3. Killing True Beliefs
4. Fractional Emotion
5. A Formula For Happiness
6. Inner Circle
7. You And Me Alone
8. Hurt
9. Destiny Inc.
10. Mind Treasures
11. With Others

The Progressive Souls Collective - Sonic Birth
Produkcija68%
Originalnost79%
Vizuelni identitet53%
Uverljivost76%
69%Finalni utisak