(FOTO, VIDEO) Taake u Beogradu: Divlji lov crne magle

Dom omladine Beograda je ove srede bio stanica jedne poprilično zajebane turneje – Theotoxin, Nordjevel pod stegom Taake i maničnog crnometalnog erudite Hoesta Srbiju su izabrali kao jednu od stanica aktuelne turneje na kojoj se promoviše izvrsni proslogodišnji uradak glavnog benda Et hav av avstand, a sve to u organizaciji naše stare sabraće MM Concerts/Serbian Hellbangers.

Taake nije bio u našoj zemlji još od davne 2010., a imajući u vidu njihovu koncertnu etiku i kvalitet celokupnog paketa nije bilo dvoumljenja da li ovaj događaj uopšte posetiti. Treba reći da je celokupna atmosfera u DOB-u znala da podseti na BM koncerte pre par decenija prošlog veka kada je opredeljenje među metal fanovima bilo daleko striktnije, te je nešto jače od 300 crnih duša sinoć bilo spremno da prisustvuje ovoj podzemnoj kongregaciji.

Prvi na scenu tačno u minut, na šta nas je MM Concerts već odavno navikao, stupaju Austrijanci Theotoxin koji su u poslednje vreme izgradili fino ime u BM vodama te su ovde dobili priliku da opravdaju ukazano poverenje. Treba reći da su oba uvodna benda muzički daleko brži od glavnog, te se Theotoxin u nekih 40 minuta predstavio sa svojom modernijom mešavinom black i death metala, negde na tromeđi između zemljaka Belphegor, mračnijih Behemoth momenata i švedske Norsecore scene – sve to pokriveno maskama da svemu tome doda tu crtu aktuelnu u navedenim sferama. Što se tiče zvuka, bend je bio poligon za nameštanje i isprobavanje terena ali sigurnom predstavom uspeli su da se izbore sa tim i daju jednu dominantnu sliku. Doduše, što se mene tiče, muzički me nisu baš ubedili u to što rade – ima tu jos prostora za brušenje i jasno je bilo zašto su prvi nastupili, ali to je nadomešteno kvalitetom svirke, kao što sam već i naveo.

Pre samog koncerta dolazi nam jedna šokantna informacija. Naime Nils Fjellström aka Dominator nije uspeo da pređe srpsku granicu te je Nordjevel prinuđen da nastupi bez bubnjara, uz pomoć snimljenih bubnjarskih deonica prethodnog koncerta. Za bend ovog usmerenja (jedan od najistaknutijih novijih predstavnika norsecore black metala), to je na papiru delovalo apsolutno hendikepirajuće, pa zašto ne reći i obeshrabrujuće ali Nordjevel je ipak odlučio da ne izda fanove i izađe na binu. Predvođeni pevačem Doedsadmiralom Nordjevel izlaze na binu i kreću iz sve snage da rešetaju svoj hyperblast zvuk i ponavljaju istu grešku koju i poznatiji bendovi ovog usmerenja vole da naprave. Naime, tonac ih je u želji da zvuče što agresivnije toliko životinjski napanjio da je na momente sve prelazilo u domen buke, ali traženje bolje pozicije po sali i privikavanje (uništavanje?) sluha je to nekako učinilo prihvatljivim. Istini za volju, očigledno je bilo i po majicama u publici i po podršci da ljudi znaju ko su i šta rade Nordjevel – koji su za ovu priliku uglavnom predstavljali poslednji album Gnavhòl – te se ovaj nastup obeležen kuriozitetom oko bubnja i čudnom aurom koji je isti nosio nekako uspešno priveo kraju. Nadam se da ću nekad Nordjevel pogledati u pristojnijim okolnostima, kako što se tiče bubnja tako i zvuka, kako bih stekao bolju celokupnu sliku.

Konačno dolazi vreme za glavno jelo i bez ikakve pompe bend pomoćnika (među kojima je bar meni najistaknutija faca V’gandr iz moćnih Helheim) otpočinje sa „Fra Vadested til Vaandesmed“ sa Noregs Vaapen albuma iz 2011. Ubrzo na scenu zaogrnut plaštom izleće na scenu kavgadžija Hoest i akcija može da krene. Zvuk se na svu sreću namešta na odlične frekvencije te se čak i bas mogao čuti (što je, priznaćemo, retkost na BM koncertima), mada je tonac kako je koncert odmicao pojačavao glasnoću, no, nikad to nije prešlo u Nordjevel nivoe. Sasvim je jasno i letimičnim pogledom na binu da je Hoest alfa i omega ove priče – apsolutna posednutost pesmama koje izvodi na jedan besan, gotovo punk način, sve vreme drmajući mikrofon i grizući ka publici, jasno je da je ovaj čovek zaključan u svom svetu gde vlada black metal njegove provinijencije i da je ključ zanavek izgubljen. Od Taake se sledstveno ne može očekivati neka dramatična promena kakvu je znalo da nam donese gro njihovih zemljaka, pa, ko voli neka izvoli. Zanimljivo je napomenuti da, iako kao što sam rekao bend na ovoj turneji predstavlja aktuelni album, najviše komada na setlisti pripada gore navedenom Noregs Vaapen, te je sa istog čak četiri pesme odsvirano. Za početak, bend krstari kroz te pesme uz uvodnu „Denne forblaaste ruin av en bro“ s novog albuma ali dvojka sa legendarnog Nattestid ser porten vid debija i odavanje počasti gigantima Darkthrone uz „Over fjell og gjennom torner“ obradu kao da lomi koncert i baca ga u vatrenije vode.

Publika glasno zahteva cuvenu „Myr“ koju i dobija sa sve bendžom na bini, glomazna „Et uhyre av en kniv“ sa poslednjeg baca u pravi trans na šta publika sve snažnije odgovara i kako to i dolikuje na kraju se doživljava vrhunac. Bend nas baca u samo grotlo slavne prošlosti uz trojku i jedinicu sa Hordalands doedskvad i uvodnu numeru s prvog albuma, na binu izlazi Doedsadmiral i sa Hoestom je peva u celini. Na ovoj numeri dolazi do tehničkih problema sa mikrofonom (nije ni čudo šta je jadan sve preživeo) što dodatno Hoesta baca u dubiozu te je isti hitnuo skoro do tonca. Zbog ovih događaja ceo koncert se završava u još agresivnijem tonu što je publika znala da prepozna i uzvrati, na šta nam se frontmen zahvalio par puta na srpskom jeziku.

Posle odsviranih pesama to je bilo to, nema lažnog šlihtanja i dodvoravanja, nikakvog bisa, dobili smo ono što smo tražili i vreme je došlo da se raziđemo.

Harmonično u svojoj prljavštini kao što je i sam bend, ceo koncert je odisao tonom kakav isijava sa Taake albuma i koji je malo zaboravljen na black metal sceni Norveške, no, sasvim je izvesno da će Hoest nositi barjak ovog zvuka sve dok diše i samo onako kako on želi. Baš kako i Taake nastupa uživo.

Komentari