Kao veliki fan ovog malog, ali za mene ogromnog benda, nisam želeo da propustim priliku da članove benda sretnem i pre samog koncerta. Ispred kluba Fest pojavio sam se ranije nego što je bilo potrebno, a osim vlasnika kluba praktično nije bilo nikoga. Ekipa benda Vicious Rumors stigla je dosta rano, negde oko 16 časova – bend zajedno sa tour menadžerom, umorni od puta, ali vidno raspoloženi.
-
- Nastupili: Vicious Rumors + MadMane
- Lokacija: Klub Fest, Zemun
- Datum: 11.05.2026.
- Tekst: Ervin Kovač
- Foto: Ana Paštrović
Postava benda jeste donekle promenjena u odnosu na ranije godine, ali me je osnivač Geoff Thorpe odmah prepoznao uz komentar: „Ti si mi nešto poznat“. Posle nekoliko minuta prisećali smo se gde smo se sve ranije sretali i razgovarali. Već tada je bilo jasno koliko su ljudi iz benda zapravo prizemni i normalni. Bez ikakvog rock-star stava, bez distance, potpuno opušteni, što ovakvom bendu nekako i pristaje više nego bilo kakva umišljena veličina.
Naravno, tema koja se neizbežno provukla bio je i bivši bubnjar Larry Howe, koji više nije deo benda zbog svojih političkih stavova. Kako sam čuo, sastav je zbog toga izgubio i nekoliko koncerata u Nemačkoj, kao i ozbiljan deo zarade. Lično mi je žao zbog toga, pre svega jer Larryja veoma cenim kao muzičara, a ostali smo u kontaktu još od ranije, pa sam se nadao da ćemo se ponovo videti uživo.
Nakon vrlo profesionalno odrađene tonske probe, postavljen je i merch štand koji me je iskreno prijatno iznenadio. Bendovi ovog ranga obično donesu tek poneku majicu i možda nekoliko diskova, ali Vicious Rumors su stigli poprilično ozbiljno pripremljeni – šest ili sedam različitih motiva majica, diskovi, DVD izdanja i još dosta sitnica za fanove. Zanimljivo je i da je, uz malu konsultaciju i priču o našem standardu, prvobitna cena mercha spuštena, što je za svaku pohvalu. Kasnije tokom večeri moglo se primetiti da je dosta ljudi lepo pazarilo. CD i DVD izdanja prodavala su se po ceni od 20 evra, što je danas sasvim korektno.
Nakon nešto dužeg kašnjenja od oko 45 minuta, koncert je konačno počeo. Veče su otvorili naši omladinci MadMane, bend koji praši thrash/black metal bez mnogo filozofije. Nisam detaljnije upoznat sa njihovim autorskim stvarima, ali su između ostalog odsvirali i „Black Metal“ benda Venom. Iskreno, klinci zaslužuju respekt – energija, stav i želja bili su više nego očigledni, a kada se uzme u obzir koliko su mladi, teško je tražiti bilo kakvu ozbiljniju manu.
Vicious Rumors su na binu izašli oko 22.15 i koncert otvorili novom pesmom „Bloodbath“, da bi se set lista kasnije ipak preselila i u nešto starije, klasične vode uz pesme poput „Abandoned“ i „Ship of Fools“. Lično sam najviše čekao završnicu koncerta i numere „Hellrazor“, „Soldiers of the Night“ i „Don’t Wait for Me“, koje su praktično i izazvale najveću reakciju publike. Na kraju krajeva, celu set listu možete videti iz priloženog.
Što se zvuka tiče, početak koncerta bio je zaista odličan – sve se jasno čulo, instrumenti su bili lepo izbalansirani, ali je negde tokom druge trećine nastupa zvuk počeo da se raspada, posebno u prvim redovima gde se u jednom trenutku pretvorio gotovo isključivo u buku. Šteta, jer je bend muzički bio veoma raspoložen.
Aktuelnu postavu VR danas čine mladi gitarista Denver Cooper, basista Stephen Goodwin kao svojevrsni stari-novi član, kao i odlični bubnjar Wyatt Cooper, inače Denverov brat, koji trenutno nastupa kao zamena. S obzirom na iskustvo koje ima iza sebe, uključujući i višegodišnji rad sa Yngwie Malmsteenom, ne bi bilo čudno da na tom mestu ostane i trajno. Za vokale je zadužen Brian Chalice Betterton, pevač koji odlično iznosi kompletan materijal, mada uz povremeni scenski nastup i grimase deluje kao da je pobegao iz neke glam/vampir ere osamdesetih, što je zapravo dodatno zabavno i simpatično.
Geoff Thorpe je tokom večeri nekoliko puta ponovio kako bend nije bio ovde „25 godina“, iako je to bilo netačno jer su nas poslednji put posetili 2011. godine, pa je ovaj koncert za deo publike zaista imao i određenu dozu nostalgije.
Publika je bila vrlo raspoložena, rekao bih nešto više od stotinu ljudi u klubu, mada se utisak ne može oteti da je Agent Steel ipak imao nešto bolju posećenost nekoliko dana ranije. Zanimljivo je i da su pojedini članovi Agent Steela ostali u Beogradu jer je njihov koncert u Zagrebu otkazan, odnosno odgođen, pa su se pojavili i među publikom ove večeri.
Nakon koncerta niko nije žurio kući. Ljudi su ostali u klubu, fotografisali se sa bendom, skupljali potpise na pločama, majicama i bukletima, dok su članovi grupe potpuno opušteno razgovarali sa svima. Upravo taj momenat možda je i najbolji opis cele večeri – bez distance, bez foliranja i bez velikih reči, već jedno iskreno heavy metal druženje kakvo se danas sve ređe viđa.
