Finska gothic rock atrakcija The 69 Eyes konačno je prvi put zasvirala u Beogradu, a poprilično brojna publika u Zappa Bazi dočekala ih je kao prave zvezde. Prostor je bio ispunjen do čepa fanovima u crnom koji su sa vidljivim uzbuđenjem iščekivali nastup benda koji je decenijama zaobilazio ove krajeve.
-
- Nastupili: The 69 Eyes
- Lokacija: Zappa Baza, Beograd
- Datum: 25.04.2026.
- Tekst: Dejan Jevtić
- Foto: Igor Dešić
Najava da finski vampiri The 69 Eyes dolaze na domaći teren ostavila je malo kog fana gothic rocka ravnodušnim. Za mesto održavanja je izabrana Zappa Baza, što će se pokazati kao kobna greška, jer su karte za koncert nestale gotovo dva meseca pred svirku, a kolona koju smo zatekli ispred baze potvrdila je sumnje da će veče biti veoma vrelo.
Uz kašnjenje od 15 minuta, na binu istupaju dobro poznati Finci, a prostor se još uvek puni ljudima jer nisu svi uspeli da uđu na vreme. Od samog starta je bilo jasno da je pušteno dosta više ljudi nego što sam prostor može da primi, a pored nezadovoljstva publike zbog gužve i toplote, bilo je evidentno i nezadovoljstvo rezervisanim stolovima koji ih po dolasku nisu sačekali. Svakako, sve to postaje manje bitno jer se sa razglasa začula dobro poznata pesma „Devils“. Fanovi starije ere bends su definitivno bili presrećni jer setlistom su dominirali stariji hitovi, ali našlo se mesta i za poslednji album sa kog je odsviran singl „Drive“.
Pesme poput “Gothic Girl”, “Brandon Lee” i “Lost Boys” izazvale su najglasnije reakcije publike.
Jyrki 69 je, očekivano, bio glavna faca večeri. Duboki vokal, prepoznatljiv scenski nastup i njegova mračna pojava dali su koncertu pravu goth rock atmosferu. Takođe je i pozdravio publiku nazvavši ih „srpskim vampirima“. Bend je zvučao potpuno na mestu, zategnuto i precizno, što bi se i ocekivalo od sastava koji je na sceni gotovo četiri decenije. I sam zvuk je takođe bio i više nego pristojan za standarde Zappa Baze.
Za bis su ostavljene „Framed in Blood“, umesto hita „Borderline“ koja je do skoro otvarala bis. Takođe su odsvirane i „Dance d’Amour“ i, naravno, poslednja pesma je morala da bude „Lost Boys“. Sat i dvadeset minuta čiste finske gothic rock zurke u kojoj su svi prisutni uživali, ili bar oni koji su uspevali da na momente dođu do vazduha.
I ovaj koncert je dokazao da se Beograd definitivno zacrtao kao stanica sa izvanredno posećenim koncertima, a skoro četiri decenije postojanja uopšte nisu ostavile traga na finskim vampirima.
