Ripper Owens je izvanrednim nastupom oduvao malobrojnu prisutnu publiku u Zappa Barci, a nastup The Animalsa potpomogao je da se napravi pun krug od početaka britanske rock muzike do novijih rifova KK Downingovog Priesta, stapajući skoro 70 godina muzike u jedno veče.
-
- Nastupili: Tim Ripper Owens, The Animals…
- Lokacija: Zappa Barka, Beograd
- Datum: 12.05.2026.
- Tekst: Dejan Jevtić
- Foto: Ana Paštrović
Nije tajna da publiku na Owensove nastupe najviše privlači njegov rad sa Judas Priestom, a domaći fanovi su konačno, nakon 14 godina od svirke u klubu Gun, ponovo dobili priliku da čuju albume Jugulator i Demolition. Kao podrška najavljen je kalifornijski kvartet Dark Horse Prophet, a organizatori su naknadno odlučili da dodatno začine ovo veče dodavanjem i kultnog britanskog rock benda The Animals, kao i osnivača i bivšeg gitaristu Saxona, Paula Quinna. U startu je bilo čudno kako će ovo veče uopšte izgledati, ali hajde da pređemo i na utiske sa samog koncerta.
Tmurni oblaci koji su se nadvili nad Zappa Barkom i obilne padavine koje su usledile nisu uspeli da zaustave fanove u probijanju do splava. Biff Byford, pevač Saxona, bi rekao: „Did you kill for your ticket through the ice and snow?“, ali onaj potop je bio gori od bilo kog snega ili leda. Pri samom dolasku u Zappa Barku saznajemo da je bend Dark Horse Prophet po svemu sudeći zadržan na granici, a Paul Quinn je već počeo sa svirkom.
Paul Quinn je trenutno na evropskoj akustičnoj turneji „An Evening With The King“, a prati ga Harrison Young iz benda The Cards. Sam nastup bio je u akustičnoj izvedbi, a uz to je dodat i storytelling momenat sa pričama sa turneja. Tako je ispričana i priča o tome kako se ovaj dvojac slučajno upoznao na pumpi u Nemačkoj, a neke od pesama koje su izvedene u akustičnoj varijanti bili su i hitovi „747“, „Denim and Leather“, „Crusader“ i „Power and the Glory“. Malobrojna publika pevala je hitove i pristojno ispratila legendu koja je decenijama oblikovala muziku koju slušamo, a sam nastup je, i pored unplugged varijante, sasvim solidno poslužio za zagrevanje.
Nakon ovog dvojca, binu zauzimaju The Animals. Da ne bude zabune, u ovoj formaciji benda je bubnjar John Steel, postoji i druga verzija benda pod nazivom Eric Burdon and the Animals, koju predvodi istoimeni pevač. Moram priznati da je neverovatan osećaj gledati osobu od 85 godina koja aktivno svira bubnjeve svako veče na turneji, a staž od skoro 70 godina na sceni vredan je svakog naklona. Ono što je bilo pozitivno iznenađenje jeste to da je i solidan deo publike pevao pesme, a delovalo je i da su ostali uživali u nastupu, iako je headliner dosta ekstremnijeg žanra. Iskreno, da mi je neko rekao da ću isto veče, po najgoroj kiši, stajati na splavu i slušati akustične pesme Saxona, The Animals iz šezdesetih godina i Rippera Owensa, verovatno bih mu rekao da poseti neku stručnu osobu. Sam bend zvučao je sasvim pristojno, a između ostalih pesama izvedeni su i hitovi „Don’t Let Me Be Misunderstood“ i „House of the Rising Sun“.
Nakon dugog čekanja, na binu izlazi Tim „Ripper“ Owens uz pesmu „One on One“ sa Judasovog albuma Demolition. Od samog početka bilo je evidentno da je Ripper u neverovatnoj formi, a to je dokazao i na turnejama sa bivšim gitaristom Judas Priesta, Downingom, koji je pre nekoliko godina osnovao svoju verziju Judasa sa Ripperom na vokalima. Kako bend nije toliko koncertno aktivan, Ripperu je očigledno bila neophodna i solo turneja. Nastup se potom nastavlja uz Judas Priest i hit „Metal Gods“. Delovalo je da se Zappa Barka u međuvremenu malo napunila, ili su samo prisutni prišli bliže bini, a neka slobodna procena bila je da je u publici bilo oko 150 ljudi.
Narednom pesmom ispoštovan je album Jugulator, a izbor je pao na „Burn in Hell“. Publika je horski pevala refren, a malobrojni fanovi u prvim redovima uspeli su da naprave odličnu atmosferu. Vrhunac večeri usledio je odmah zatim uz „Painkiller“ i „Breaking the Law“, a Ripperov vokal zvučao je van ovog sveta. Iz nekog razloga „The Green Manalishi“ i „Hellfire Thunderbolt“ su preskočene iako su bile na setlisti.
Po satnici se moglo pretpostaviti da će set biti skraćen zbog dodavanja još dva benda na lineup, ali kako je predgrupa otkazala nastup, a svirka počela dosta ranije, bilo je vremena da sve bude odsvirano. Svakako, usledile su „Touch of Evil“ i lični favorit večeri „Diamonds and Rust“. Poštovanje za Halforda, ali lično mislim da je najbolja verzija ove pesme zapravo sa Ripperom na vokalu, i to uživo iz 1998. godine. Kad smo već kod devedesetih godina i pomenutog live albuma, Jugulator je ponovo dobio svojih pet minuta, i to sa istoimenom pesmom, a usledila je i „One More Shot at Glory“ od KK’s Priesta. Za bis su ostavljene „Living After Midnight“ i „Electric Eye“, a spominjući najboljeg pevača svih vremena, Ripper je najavio i poslednju pesmu, „Heaven and Hell“ od Black Sabbatha.
Bilo bi lepo da je set bio malo duži, jer su neke stvari potpuno izbačene, a na drugom bisu bila je i „Hell Is Home“, koju bi isto bilo neverovatno čuti uživo.
Ostaje žal i za Iced Earth albumima sa Ripperom, koji su bili potpuno zapostavljeni, ali na kraju dana najbitnije je da je sam nastup bio na vrhunskom nivou, a nadamo se da će naredni susret sa ovim neverovatnim vokalom biti i dosta bolje ispraćen.
