FOTO Agent Steel i Space Eater u Beogradu: Od šutke do nostalgije

Na putu ka Festu, znajući da su ove večeri na repertoaru još dve svirke (The Stone i Manntra), pitao sam se kakva će biti posećenost koncerta, ali sam bio prijatno iznenađen kada me je ispred Festa sačekala gužva.

• • Nastupili: Agent Steel + Space Eater
  • Lokacija: Klub Fest, Zemun
  • Datum: 08.05.2026.
  • Tekst: Nebojša Jerinić
  • Foto: Ana Paštrović

Pošto je Space Eater već počeo nastup, unutra me je dočekala pesma „Bombs Away“, koja je bila moj prvi dodir sa ovim bendom pre nekih 20 godina (nostalgia intensifies). Space Eater nisu bili na mojoj bingo karti za 2026, but here we are. Na „Say Your Prayers“ kreće prva šutka, koja se nastavila dobrim delom koncerta. Hitovi se ređaju („Merciful Angel“, „Crush, Kill, Destroy“ itd.), dok je nova pesma „Fueling Hate“ dobro prihvaćena od strane publike. Nastup završavaju sa „Space Eater“ i mogu reći da za bend koji je imao pauzu od 9 godina zvuče prilično „utegnuto“.

Klub je sada već prepun i čeka se početak zvezda večeri, Agent Steel. Jedna stvar koja je meni bila zanimljiva jeste to da je u publici bilo ljudi od 17 do 77 godina, što se ne može baš videti na svim svirkama ovog tipa. Posle nekih 20 minuta pauze, na binu izlaze Agent Steel i saopštavaju da je gitarista jutros napustio bend i vratio se u Brazil (weird flex, but okay), tako da će njegova zamena za večeras biti Luka iz Space Eatera, pa će setlista biti malo modifikovana.

Publika se nije mnogo potresla i Agenti kreću jako sa „Unstoppable Force“. John Cyriis nije izgubio svoju prepoznatljivu boju glasa, dok se već o stajlingu može diskutovati. Slede „Never Surrender“ i „Taken by Force“ i, za sada, s obzirom na short notice, Luka solidno odrađuje svoj posao i, da tako kažemo, izvlači ovo veče. Atmosfera dostiže vrhunac na „Guilty as Charged“ i „Bleed for the Godz“, na kojoj lete piva, a bogami i ljudi. John se ne trudi preterano da se obraća publici, tako da na „The Day at Guyana“ na bini ostaju gitarista, basista i bubnjar i najzahtevniju pesmu (po meni) odrađuju u velikom stilu. John se vraća na binu i kreće najveći hit „Agents of Steel“, sa kojim završavaju set.

Publika traži bis i Agenti se vraćaju sa antiklimaktičnom „Rager“, koja, blago rečeno, zvuči neuvežbano. Na kraju, ostaje žal što smo uskraćeni za 2-3 pesme, ali i ovih osam pesama (40-50min) bilo je dovoljno da publika „izgine“ i ljubitelji power/speed/thrash zvuka mogu biti zadovoljni što su čuli legende, koje Agent Steel svakako jesu.