Vetrovi promene su odavno na svetskoj death metal sceni doneli miris promene pa je ultra napucani i ušminkani zvuk bendova kao Dying Fetus ili Kataklysm zamenila navala hordi koje su vratile ovaj stil zlim i atmosferičnim počecima, a jedan od nosilaca promene je bio grčki bend Dead Congregation. Njihov debi album Graves of the Archangels je 2008. godine napravio ršum u svetu undergrounda a status je potvrđen izdanjem iz 2014. pod nazivom Promulgation of the Fall, koji je bend ustoličio na tronu naslednika onoga što su nekad radili Morbid Angel, Immolation ili Incantation. Ova kraća priča ima za cilj da pokaže bitnost i status benda koji je sinoć pohodio klub Fest u Beogradu i frapantnu disproporciju između kvaliteta ponude i posećenosti. Za ime koje trenutno predstavlja sam vrhunac svetskog death metala se okupilo oko 60 duša što je još jedan dokaz u nizu koliko naši fanovi kaskaju za vremenom, žive u prošlosti i teško prihvataju novi kvalitet. No to bi već bio njihov gubitak, mene više brine da li je organizator Mjolnir pokrio troškove celog koncerta a iskreno se nadam da jeste, s obzirom na njihov izuzetan ukus i odabir bendova koje dovode a za koje je uvek teško zamisliti da mogu uopšte da se pojave na ovim prostorima. No da se manemo ovih tema i pređemo na prikaz događaja…
- Nastupili: Dead Congregation + Relics of Humanity, Sacramental Blood
- Lokacija: Fest, Beograd / Zemun
- Datum: 23.02.2017.
- Piše: Slobodan Trifunović
- Copyright: SMP, 2017.
Prvi na binu izlaze naši prvoborci death metal zvuka Sacramental Blood i opravdavaju status koji godinama uživaju na domaćoj sceni. Ovo je bio odgovarajući momenat da se predstavi debi album Ternion Demonarchy koju je bend iskoristio na svoj provereno dobar način. Pratim ovaj bend od samih početaka i mogu mirne duše reći da su svaki put isporučili kvalitetnu svirku, pa tako i ovog puta. Sa pesmama koje se već dugo znaju sa njihovih nastupa i kao bonus nezaobilazna obrada Deicide „Once Upon The Cross“ napravila se prava atmosfera za zvezde večeri ali nažalost oni nisu usledili posle Sacramental Blood. Naši momci neguju brutal death metal starije orijentacije u stilu Deicide, Sinister ili Monstrosity, dosta brutalnosti ali i atmosfere što se po meni daleko bolje uklapa uz Dead Congregation nego sledeća predgrupa ali avaj, valjda je tako moralo biti. Odmah u uši upada solidan zvuk za prvu predgrupu a takođe i za prostor koji ne bi baš bio prvi izbor za koncertna dešavanja (iako je često poprište takvih događaja, šta da se radi kad nemamo bolje). Sve u svemu, Sacramental Blood iako u izmenjenom sastavu (drugi bubnjar) pošteno iskorišćava svoju šansu kao i uvek i dokazuje zašto ih ogroman broj fanova smatra premijernim srpskim death metal bendom.
Sledeći nastupa beloruski bend Relics of Humanity koji prati Dead Congregation na ovoj turneji i po meni ovo je bio ubedljivo najslabiji deo večeri. Iako su članovi benda bili u Incantation i Immolation majicama, njihova svirka je u nekom brutalnijem stilu na preseku Suffocation pokušaja i Disgorge škole agresije što se meni prvenstveno ne uklapa uz osećaj koji Dead Congregation nosi. Sama po sebi ta činjenica ne bi bila problem da je bend kvalitetan, no uprkos adekvatnom umeću sviranja, njihova muzika predstavlja jedno opšte mesto čuto već stotine puta što čini njihov nastup od pola sata mnogostruko dužim. Pretpostavljam da su momci platili svoje mesto na ovoj turneji, jer po meni je to najlogičnije objašnjenje. Bend uživo često zna da me potpuno kupi ili odbije na dalje istraživanje, ovo bi bio taj drugi slučaj.
Konačno i zvezde večeri stupaju na scenu. Bez ikakve pompe i suvišnih poziranja, Dead Congregation kreće sa „Martyrdoom“, uvodnom pesmom sa albuma prvenca i u startu oduševljava kristalno čist zvuk – mislim da se u datom prostoru bukvalno i ne može napraviti bolje. Bend nastavlja da bez ikakve priče, pozdrava, stage bannera i dovikivanja sa publikom sipa svoj turobni zvuk koji i u live okruženju prenosi klaustrofobičnu atmoferu koja nam je poznata sa studijskih snimaka.
Dead Congregation je bend koji je na osnovama starih majstora stvorio svoj izraz koji, iako zvuči poznato, ne može da se optuži da kopira nikoga, pa je takva bila i live izvedba sinoć. Malobrojna publika u transu guta servirano i koncert bukvalno kao da (mi) je trajao 15 minuta, takav osećaj ostaje posle uvlačenja u svet Dead Congregationa.
Ako bih morao da biram vrhunac koncerta, to bi bio sam finiš kad je posle prve tri pesme sa Promulgation of the Fall koncert zatvorila „Teeth Into Red“, olujni završetak same pesme posle poznatog dela sa crkvenim zvonima je bio kao da su bića iz lavkraftijanskih noćnih mora otvorila prolaz do Festa i progutala sve prisutne. Nažalost dakle, kad mi je ceo događaj dostigao vrhunac, došao je i kraj ali možda je tako i bolje, u svakom slučaju činjenica da je koncert tako proleteo dovoljno govori o kvalitetu ponuđenog.
Sve u svemu, Dead Congregation je po svakom mogućem parametru na jednom teškom terenu dao svoj maksimum i dokazao zašto uživaju status koji imaju. Ostaje samo nada da se organizator bar pokrio koliko-toliko i da će nastaviti da u istom maniru vrše odabir imena koje dovode, a da će naša publika znati to da prepozna i podrži.
