Tamerlan (Timur Iskandarov) je autor istoimenog death folk projekta, koji je na muzičkoj sceni aktivan od 2006. godine. Poslednji album Luciferian izdat je krajem 2016. godine, pod okriljem ruske izdavačke kuće Casus Belli Musica, i po izboru čitalaca, izglasan je za album godine na našem portalu. Tokom karijere koja traje duže od decenije, Tamerlan je sarađivao sa članovima sastava Arcana, Sol Invictus, Borgne, Kawir, Loell Duinn, Der Blaue Reiter, i slično. Takođe, delio je scenu sa, između ostalog, grupama Negura Bunget, Wrekmeister Harmonies, Monolithe i Nevergreen. Pored matičnog projekta, Tamerlan je bio aktivan i kao vokal u bendovima The Hell i The Father of Serpents. Trenutno ima ulogu bas gitariste u industrial sastavu dreDDup, i priprema mnoga muzička iznenađenja za bližu i dalju budućnost.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Iako nisam poreklom iz Srbije, ovu zemlju smatram za svoju drugu domovinu, jer sam ovde odrastao i proveo najveći deo života. Duže vreme pomno pratim domaću scenu, i šta se dešava na njoj, pa moram da priznam da preda mnom nije nimalo lak zadatak. Kako se odlučiti za samo tri izdanja, kad za ovako malo područje imamo neverovatno raznovrsnu scenu? Naravno, ako gledamo festivalsku ponudu, stiče se utisak da se sve vrti oko pet sličnih sastava, koji nastupaju u različitim rasporedima. Ali ako zagnjurimo malo dublje, videćemo da ima dovoljno talenta da se zadovolje i impresioniraju najraznovrsniji muzički ukusi. Krenimo od ortodoksnih black metal rituala Triumfalla (čiji novi album nestrpljivo čekam, kad god da izađe), preko ekstremnih simfonija Khargasha i Númenora, pa do manje ili više alternativnih sazvučja… Toliko toga mi se mota po glavi i slušalicama, ali ću se ograničiti na tri, uz koja provodim najviše vremena.

dreDDup – DeathOven (Rebels Have No Kings) (Samoizdanje, 2016.)

Možda će me neko optužiti za pristrasnost, ali moram priznati da sam ovo mišljenje imao dugo pre bilo koje priče o mom ulasku u ovaj sastav. dreDDup je na sceni aktivan već više od dve decenije, a na poslednjem albumu je svoj zvuk doveo do savršenstva. U pitanju je vrhunski odsviran, isproduciran i aranžiran album, koji na vrlo iskusan i prirodan način kombinuje retro sa modernim industrial zvukom. Na momente atmosferičan, na momente agresivan, sa strukturama pesama koje ni jednog trenutka nisu dosadne, ovaj album predstavlja najbolje dostignuće u dreDDup diskografiji. Jedini očigledan problem je geografskog tipa, jer da se bend sa ovakvim albumom pojavio bilo gde na Zapadu, danas bi njihovo ime stajalo rame uz rame na najvećima u industrial žanru.

The Stone – Umro (Folter, 2009.) – recenzija

The Stone je jedan od onih sastava čije svako novo izadnje u potpunosti preuzima pažnju slušaoca i, po mišljenju mnogih, dobija epitet najboljeg izdanja u karijeri. Uprkos tome (i pored najnovijeg ostvarenja), smatram da je vrhunac kreativnosti ovih blackera upravo Umro iz 2009. godine. Neverovatno kompleksan album sa nepredvidivom strukturom pesama koji u sebi sadrži sirovu black metal atmosferu sa progresivnim tendencijama „popularizovanim“ u ekstremnom metalu nakon 2000. godine. Sve ovo u The Stone izvedbi zvuči veoma originalno i sveže nakon već skoro deset godina. Ovo je jedan od onih albuma, u kojima svaki put otkrijem nešto novo. Daleko je teži za slušanje od njihovih kasnijih izdanja, ali to iskusvo u toliko više i nagrađuje.

Fancy Frogs – Son of Earth (Insurrection/Dark Revolution, 2008.)

Nažalost, jako malo ljudi je čulo za ovaj album, što je velika šteta, jer se radi o zaista kvalitetnom goth rock izdanju. Uprkos satiričnom nazivu, ovaj sastav predstavlja jako mračan spoj tradicionalnog goth rocka, sa dramatičnom, gotovo filmskom atmosferom, koja u potpunosti obuzima slušaoca, i ostaje uz njega dugo nakon završetka albuma. Nisam siguran gde, i da li se Son of Earth više može preslušati u celosti, tako da, ukoliko u budućnosti ne dođe do nekog reizdanja (ili ako se neko od malobrojnih vlasnika ovog rada ne smiluje i ne postavi album na neki servis), naša scena ostaje uskraćena za jedno mračno i alternativno remek delo…

Komentari