Legendarni hardcore sastav Pro-Pain nastupio je 1. marta u novosadskom klubu Quarter, i time pored Beograda i Niša, u svoju koncertnu arhivu upisao i treći grad iz Srbije.

  • Piše: Darko Živković
  • Foto: Klub Quarter
  • Copyright: SMP, 2013.
  • Nastupili: PRO-PAIN +  Don Gatto, Undivided, Six Reasons to Kill
  • Lokacija: Klub Quarter, Novi Sad
  • Datum: 01.03.2013.

Na Pro-Pain ne treba trošiti reči na prežvakane uvodnike. Ko ne zna kvalitet i status ovog njujorškog sastava, koji aktivno svira 20 i kusur godina, ne treba ni da čita dalje.

Izgubio se broj njihovih nastupa u Srbiji, koji se i dan danas prepričavaju, jer je bend dolazio da praši kada su gotovo svi zaobilazili našu napaćenu državu. Na red je, dakle, došao i Novi Sad, a Club Quarter pokazao kao fenomenalno ulaganje Exit festivala – iako postoji nekoliko meseci, verujem da je ovo bio prvi, pravi test, kako prostora, tako i razglasa.

Turneja nazvana po aktuelnom albumu Straight to the Dome je svakako opravdala naziv.

Koncert je pred malo manje publike, oko 21:30, otvorio sjajni trio Don Gatto iz Mađarske, kome po broju odsviranih koncerata na godišnjem nivou malo ko može parirati, ako uzmemo u obzir da su totalni underground. Kratko i efektno, šteta što ih više ljudi nije videlo, ali kod nas je to poprilično normalno.

Posle njih, na bini su ubrzo bili Undivided (SAD), ekipa koja često prati Pro-Pain na turnejama. Dobar hardcore bend koji se zasigurno i bolje proveo od Don Gattoa, jer su ljudi počeli pristizati pa se i približavati ogradi ispred bine.

Nakon dvadesetominutnog nastupa, Six Reasons to Kill je bio spreman da poslednji zagreje publiku, i svakako da je uspeo u tome, a ovde su mogli biti zadovoljni i ljubitelji malo žešćeg zvuka, jer su Nemci u pola sata nastupa kombinovali metalcore/deathcore stil. Moram spomenuti (iako je to poznata činjenica) da je za vreme predgrupa, frontmen Pro-Paina Gary Meskil slobodno šetao, slikao se, ćaskao i davao autograme.

pro-pain2342311

Usledila je relativno kratka pauza, i bina je pripremljena za pohod veterana (po godinama sviranja, doduše, Gary je jedini iz originalne postave). Klub je bio dupke pun (nekoliko stotina ljudi), i svi su bili spremni za spektakl.

I beše tako, kao i pre 20 godina, Pro-Pain i dalje svira bezkompromisno, bez foliranja i poziranja, ređa pesmu za pesmom, gotovo bez pauza. Publika u transu, šutke, skandiranja, skakanja, uživanje i u novim i u starim hitovima. Detaljne setliste se svakako ne bih setio, ali neke od numera, a bilo ih je preko 20, su “Un-American”, “Fuck It”, “In For the Kill”, “Neocon”, “State of Mind”, “Shine”, “Make War Not Love”, “Bad Blood”, “Straight to the Dome”… Podmlađena ekipa je itekako opravdala ime benda i kultni status u svetu hardcore/metala.

Svakako jedan od detalja večeri je bio Garyjeva najava: We are Pro-Pain from Serbia!

Nakon koncerta, članovi Pro-Paina već su uveliko bili van backstagea, gde su nastavili druženje sa fanovima, kojih je bilo sa svih strana. Uvek lep prizor za videti.

Bilo je to veče za pamćenje i prepričavanje.