(FOTO) Neprestana energija: Soilwork i Kataklysm protresli Beograd

SMP
Izdvojeno, Koncerti

Koncertna sezona 2023 se polako zahuktala, sa dosta šarolikom ponudom i neizbežnim uticajem upliva ukusa i ljudstva naših istočnih slovenskih rođaka koji su silom prilika migrirali na naše područje, ali mora se priznati da je u ovoj šarenoj lepezi možda nedostajao i događaj veće/komercijalnije struje. Poslovično agilni MM Concerts i Serbian Hellbangers su se potrudili da isprave ovu činjenicu, te je Beograd sinoć bio jedna od brojnih stanica ove double headline mamutske turneje.

Naime, Soilwork i Kataklysm su krenuli udruženim snagama da krstare Evropom još od početka februara, a društvo im je pravio i sjajni Wilderun koji je nažalost otpao pre neku nedelju zbog ličnih razloga. Kao zamena (koju su navodno lično preporučili Wilderun) na turneju su upali mlade finske snage Horizon Ignited, jedna od poslednjih akvizicija velikih Nuclear Blast na polju melodic death podžanra. Moram priznati da je Wilderun bio jedan od glavnih razloga za dolazak, te me je njihova zamena inicijalno ostavila hladnim kad sam bio rešen da se upoznam s bendom pred koncert. Standardan moderniji melting pot uticaja melodične death metal sfere ne preterano uzbuđujući na studijskom zapisu, negde na tragu recimo zemljaka Before the Dawn… Nisam se preterano radovao uživo susretu, no svakako im je trebalo dati šansu u koncertnom ambijentu, jer je poznato da se na tom terenu lako stvari mogu pomeriti u pozitivnom smeru. Ali ne lezi vraže, samo nekoliko sati pred koncert stiže vest da su Horizon Ignited zadržani na granici zbog problema sa papirima, te su samo dva headlinera večeras u ponudi. Šta da se radi…

Dom omladine Beograda je već tradicionalno poprište ovakvih dešavanja, ali oko 20h velika sala izgleda sablasno prazno, ne znam ni sam zbog čega, ali pomislio sam da će prvi bend svirati pred jedva 50 ljudi što bi bilo zaista poražavajuće imajući u vidu njihov značaj i kvalitet. I koliko god da su recimo pomenuti Horizon Ignited standardni u atarima melodeath zvka, toliko je Soilwork bio varijabilan u istim ograncima te je svojim kameleonskim promenama uticao i na menjanje same scene zajedno sa njima. Ovaj bend je svojim poslednjim albumom Övergivenheten upisao još jednu veliku stranicu svog poglavlja i pokazao kako metal bend može kvalitetno da stari i da im to stoji apsolutno dostojno bez ikakvih pokušaja veštačke sveže krvi. Nažalost, posle izdavanja albuma, bend je doživeo strašan udarac sa smrću gitariste David Anderssona, jednog od autorski najzaslužnijih ljudi za preporod benda posle klimave središnje faze karijere. Soilwork je našao zamenu u Simon Johanssonu, pa ostaje da se vidi kako će to zvučati studijski (imajući u vidu njegov CV u bendovima kao Memory Garden ili Wolf očekuju se zanimljive stvari u najmanju ruku), no ipak je vreme prvo da se proveri kako sve to zvuči uživo.

Bend ubedljivo stupa na scenu sa naslovnicom pomenutog poslednjeg studijskog uratka. Na svu sreću, prostor se ekspresno puni, te je tu već nekih 300 duša, i ono što meni odmah upada u centar pažnje je bogovski vokal Bjorn Speed Strida. Speed je jedan od retkih primera ljudi koji bolje zvuče kako vreme odmiče, čovek koji sa prolaskom godina samo širi svoj dijapazon u svim pravcima te je pravo uživanje slušati ga kako vodi celu priču sa svojim po potrebi kao mleko ukusnim ili čekić silovitim vokalima. Nije za baciti ni retro look koji je očigledno pokupljen iz The Night Flight Orchestra dimenzija te je gospodin Speed lavovski deo predstave na sceni a izgleda da je i tonac istog stava, jer su se njegove deonice apsolutno savršeno čule. No sa druge strane, sam bend je ruku na srce mogao i bolje zvučati, bilo je to utišano za nijansu više nego što treba i to posebno u gitarskom delu. No ni samom Soilworku, ni publici to nije baš preterano smetalo, te se bend kroz 16 pesama uglavnom prošetao kroz noviji deo karijere uz pokoje bacanje na starije dane Stabbing The Drama albuma (koji je kako izgleda dobio finu popularnost kroz vreme iako je inicijalno dočekan na nož po islasku) i jedinu ekskurziju na stare melodeath dane uz „Bastard Chain“ s legendarnog A Predator’s Portrait izdanja. Sve u svemu, za premijerno predstavljanje u Beogradu Soilwork odličan, meni samo žao što baš ništa nije uletelo u listu sa Natural Born Chaos ili čak i Figure Number Five – a realno je moglo, jer bi se fino uklopilo sa ostatkom ponude. I zašto ne spomenuti još jednom: Bjorn Speed Strid apsolutna zvezda večeri za mene!

I poslednji na bini još jedni velikani svog terena, Kanađani Kataklysm koji su proživeli i preživeli decenije uz promene koje su najviše došle sa promenom vokala. Nažalost, po meni njihovo studijsko zlatno doba je ostalo negde daleko u prošlosti, ali uživo bend nosi reputaciju razbijačke atrakcije, što smo već imali prilike da proverimo na BG terenu. Odmah od samog starta neke stvari su jasne – bend je zverski nauljena mašina, Maurizio Iacono je čovek koji je zaista rođen za frontmena ovog benda, ali nažalost (bar po mene) cela priča benda je sa akcentom na kasnije radove koje ne ljubim preterano. Ovde će na snagu stupiti moj subjektivni dojam s kojim se očigledno neće mnogi složiti, ali šta da radim: Kataklysm je imao snažniiji i bolji zvuk od Soilwork a bilo je i više publike tokom njihovog nastupa, što će reći da double headline status stoji samo na papiru, dok je u praksi situacija drugačija. Opeta kažem, na moju žalost, jer Kataklysm ni u kom parametru ne može stati na crtu prethodnicima. No red bi bio da kažem i neku objektivnu jer se ne može poreći da bend, kako sam već naveo, zvuči apsolutno uvežbano i silovito na bini a same pesme s dosta brejkova i delova za loženje mase su i pravljene za ovakvo okruženje.

Publika je i znala gde se nalazi i šta je dočekala, pa je adekvatno odgovorila na ponudu s bine, a ja moram priznati da me iznenadilo što je bend zastupio i period s početka milenijuma s albumima In The Arms of Devastation, Epic (The Poetry of War) ili Serenity in Fire te sam i prepoznao tu dosta pesama u setlisti iako odavno nemam priključak s ovom trupom.

Kataklysm je silovito prošao kroz 15 pesama, naravno nije tu bilo osvrtanja na one najranije Northern Hyperblast dane, i zanimljivo je koliko je sam bend očigledno jaka live mašina, ali opet celokupan utisak je po ličnom mišljenju monoton. No kako se videlo, bilo je tu prisutno dosta ljudi koji ne dele moje mišljenje, te ću svakako da izrazim zadovoljstvo što je treći nastup Kataklysma u Beogradu prošao kako dolikuje.

Sve u svemu jedno lepo veče uz par zamerki koje sam izneo, ali koje su ipak rezultat ličnih stavova, te se ne morate preterano obazirati na iste, a što se tiče koncerta kao takvog nema šta tu da se tupi ama baš nimalo. Idemo dalje da vidimo šta će nam ovi organizatori pripremiti, jer je nažalost Toxik otkazao evropsku turneju, a sledeća stanica svakog poštenog metalca je Miscreance / Suppression nastup u Beogradu za koji dan!

Komentari