Videti Pro-Pain u Srbiji odavno nije nikakvo čudo, a imajući u vidu kako tretiraju svoje fanove, nadamo se da će tako i ostati. Gospodin Gary Meskil, legenda HC (i ne samo HC) scene, je ultimativno džentlmen, koji uvek ima vremena i volje za par reči, rukovanje, fotku, a ništa od toga ga ne ometa u kasnijoj zvučnoj destrukciji svega što stoji ispred benda. Kao i uvek, vrhunska svirka Pro-Paina, dobra podrška od strane domaćih bendova (Urban Instinkt ćemo za ovu priliku tretirati kao takav), enorman energetski naboj i par sitnica koje podležu kritici.

  • Nastupili: Pro Pain + Motorcharge, Urban Instinkt, Brat
  • Lokacija: Klub Garaža, Beograd
  • Datum: 17.08.2019.
  • Tekst: Igor Stanić
  • Video: Igor Stanić
  • Copyright: SMP, 2019.

Prvo, moram reći da je sa mr. Wade Childsom, vlasnikom izdavačke kuće RTR Records (ujedno i organizator koncerta), vrlo lako i prijatno sarađivati. Drugo, neke organizacione manjkavosti, koje ću dotaći na kraju teksta, pre bih tretirao kao nešto što ide u sklopu perioda adaptacije na posao organizovanja koncerata u Srbiji, nego neku veliku manu.

No, da postavimo stvari na svoje mesto. Prvo, predgrupe. Svi do jednog na visini zadatka. Bez izuzetka. Mislim da je i redosled nastupa bio adekvatan, tako da je publika dobila pravu dozu kvalitetne svirke i decibela pre nastupa hedlajnera. Neću nikoga izdvojiti, pre svega jer sam dobar prijatelj sa delom Motorchargea, pa se objektivnost malo gubi u ovom slučaju. Ono što hoću napomenuti je fakat da pored kvalitetne svirke, imam utisak da našim bendovima konstanto nešto (i u manjoj meri) fali, da bi bili konkurentniji na globalnoj sceni. Najčešće se to odnosi na vizuelni momenat koji svakom bendu daje tu potrebnu specifičnost identitetu. Ako neki od ova tri navedena ima ambicije za nešto više, na tome će morati da se radi, jer predispozicije kod svih postoje, to je više nego očigledno.

Pro-PainSuma sumarum, dobri nastupi sva tri benda i kapa dole na ideji da podrša bude lokalna, jer je to ideja koju mi u SMP-u apsolutno podržavamo. Nakon toga, demonstracija sile i profesionalizma.

Pro-Pain je mašina. Dobro podmazana. Sa enormnim brojem rifova u svom arsenalnu. Uvek britki, uvek raspoloženi za svirku, uvek na 100% radne temperature. Publika sjajna. I raspoložena. Atmosfera? Vrhunska, za poželeti. Ništa nije sprečilo ekipu PP da isporuče njihov paket. Ubojiti HC. Ovakva publika je motivacija sama po sebi. Od takve kombinacije su svi pristuni profitirali i učinili da veče bude izuzetno. Mada, da budem iskren, to se nekako od svirke Pro-Paina i očekuje. Znači pogodak. Bez sumnje.

Pro-Pain

Ostaje samo da razmotrimo još jednu stvar. Garaža, koliko god simpatičan taj klub bio, nije prostor za bend svetskog kalibra. Koliko god Gary i Pro-Pain nisu prigovarali, bar da je meni poznato, rasveta i zvuk su morali za ovakav događaj da budu kvalitetniji. I kažem ovo sa najboljom namerom. Ali istovremeno, ne želim uopšte da uvijam stvari i pod tepih guram detalje koji su za kritiku (kao u ovom slučaju), jer je više nego očigledno da smo u manjku kvalitetnih koncertnih prostora, tako da za dodatne tehničke propuste mesta nema. Na sreću, publika i bendovi su se potrudili da takve stvari ipak ostanu minorne.

Dakle, kada je zavesa pala, ostalo je samo da se zaključi da je veče bilo u najmanju ruku uspešno. A Pro-Pain ćemo svakako još viđati kod nas, u to sumnje nema.

Komentari