(FOTO) Fates Warning u Beogradu: Veterani oduvali!

smp
Izdvojeno, Koncerti

Koncertna sezona 2018 koja je vrelo započela prvim izdanjem Belgrade Metal Meeting festivala nastavljena je odmah posle nekoliko dana još jednim koncertom koji je od svoje prve objave prebačen u mentalni ’’must see’’ folder: legendarni američki progressive metal bend Fates Warning odlučio je da po drugi put poseti Srbiju – vaš izveštač je zbog privatnih razloga bio prinuđen da propusti prvi koncert koji se održao 2014., te se prilika za popravni nije nikako smela ispustiti!

Posebnu težinu ovom nastupu je dala činjenica da bend na ovoj turneji snima live album: svi nastupi se snimaju pa će se u toku godine probrati najbolji materijal koji će naći mesto na izdanju koje će se pojaviti do kraja godine, a posle sinoćne predstave, možemo biti poprilično sigurni da će se nešto od onog što se odigralo u maloj sali Doma omladine začuti na nadolazećem pomenutom izdanju. Ali o tome kasnije… Ne treba zaboraviti činjenicu da iz ovog koncerta stoji Mjölnir Promotions, organizacija entuzijasta koja je postala sinonim za tvrdoglavo održavanje kvaliteta sopstvene ponude uprkos neretko lošim skorovima posete. Na svu sreću, to sinoć nije bio slučaj, te je solidno popunjen prostor bio spreman da ugosti bend koji se sa razlogom smatra delom svete prog trilogije, zajedno sa Dream Theater i Queensrÿche.

Uloga zagrevanja publike na ovoj turneji pripala je italijanskom prog sastavu Methodica, no ovde moram da vam uputim izvinjenje: usled problema sa prevozom do Beograda stigao sam tek na drugu polovinu nastupa, te nisam u mogućnosti da pružim kompletnu sliku njihovog nastupa. No, upoznao sam se sa bendom pre nastupa, te mi i nije preterano žao što nisam video sve u kompletu, jer je reč o poprilično standardnom i već viđenom pristupu ustaljenoj formi kopiranja Dream Theater zvuka koji je u njihovoj zemlji već tradicionalan, uz malo modernih caka. Celu priču vodi pevač Massimo Piubelli koji je jako angažovan na sceni i trudi se iz sve snage da ukluči ljude u ono što Methodica radi. Sala za njihov nastup se polako ispunjavala, a publika im je kurtoazno pružila lepu podršku – sam bend je zvučao dobro, te mislim da Methodica nema razloga da bude nezadovoljna svojom premijerom u Beogradu, ali i da će se teško maknuti od pozicije predgrupe na osnovu same muzike koju prezentuju.

Vreme dolazi za bend zbog kog smo svi i došli, i pre nego što je počeo nastup, primetih da je sastav publike dosta vukao prema starijim generacijama. Na sve strane se mogu videti iskusne majice tipa Coroner, Sanctuary, Voivod i jasno je da su se stari metal vukovi okupili da podrže ovaj kultni sastav, što dosta obećava pre nego što je koncert i počeo. Bend bez velike pompe stupa na scenu, samo sa backdropom sa motivom aktuelnog albuma Theories of Flight i svirka kreće sa uvodnom pesmom pomenutog albuma „From the Rooftops“. Odmah upada u uho činjenica da je zvuk sasvim solidan na svu sreću, poznato je da je mala sala Doma omladine klizav teren i da zna da bude preglasno u istoj (Immolation nastup od prošle godine odmah dolazi na pamet), ali Fates Warning je možda na početku zvučao malo previše glasno, no na svu sreću, situacija se vrlo brzo ispravlja i sve je spremno za uživanje u odličnoj svirci.

Publika zdušno od samog starta daje podršku što je na pevača Ray Adlera ostavilo vidan utisak a situacija se odmah zakuvava u nastavku uz „Life In Still Water“, numeru sa albuma Parallels kog mnogi smatraju i ponajboljim FW radom Adler ere. Koncert je očigledno bio podeljen na celine, te se bend odlučio da u prvom delu baci akcenat na predstavljanje post 2000 albuma što je možda rizična odluka, ali kad bend izabere najbolje što ima iz tog perioda poput numera „Seven Stars“, „One“ ili „Firefly“ i ima ispred sebe fanove koji su tu da gromoglasno podrže repertoar, sve deluje baš kako treba. Ceo bend funkcioniše toliko skladno da ih je prosto milina gledati: poslovično hladnokrvni gazda Jim Matheos nadgleda zadovoljno situaciju dok Rayu na back vokalima pomažu basista Joey Vera i live gitarista Mike Abdow, navodno učenik Frank Arestija (bivšeg FW gitariste), koji je i sam dobio prostora da se iskaže na solažama, a celoj svirci daje betonski temelj Bobby Jarzombek na bubnju. Treba reći da se sam Ray Adler nije preterano forsirao u najvišim deonicama, ali sasvim sigurno je vodio celu igru i zvučao baš kako treba. Posle nekoliko novijih pesama, vreme je da se vratimo u prošlost uz „The Ivory Gate of Dreams: IV. Quietus“, a zatim se bend odlučuje da predstavi epsku „Still Remains“ sa Disconnected, što je meni možda i bio najslabiji momenat koncerta, jer iako ima dobrih delova, ova numera od 16 minuta trajanja je malo usporila tok i odhladila atmosferu. Mirniji ambijent se nastavlja uz „A Pleasant Shade of Gray, Part IX“, koja je takođe ispraćena horskim pevanjem i od tog dela je vreme za apsolutni povratak u prošlost benda uz najveće hitove što je i dovelo do vrhunca atmosfere na celom koncertu.

Ovaj segment je započeo uz „Nothing Left To Say“, što je dalo publici signal da opet daju sve od sebe bez obzira što se nisu štedeli do sad, produžio se uz epski metal povratak na „The Ivory Gate of Dreams: VII. Acquiescence“, što je po zvuku možda i najbliže što je bend te večeri prišao Arch eri (uvek sam smatrao No Exit kao Adlerov pokušaj odgovora na monumentalni Awaken the Guardian ali to je već digresija…) dok je klasična „The Eleventh Hour“ možda do tad bila i najgrlatije propraćena od strane prisutnih – zaista predivna slika koja ceo bend ne ostavlja ravnodušnim. Još jedan biser „Point of View“ označava zvaničan kraj koncerta, ali glasno dozivanje benda nazad označava da to neće tek tako proći, kao da nismo i sami znali to, ali atmosfera je takva da ni sam bend ne bi otišao sa scene, a da ne odsvira još nešto. Prva na bisu je „Through Different Eyes“, po mnogima možda i najveći hit benda, a zatim sledi filigranska igra svih instrumentalista uz „Monument“, gde je Mike Abdow čak dobio priliku da odsvira ’’padanje novčića’’ solažu. Sam kraj uz „Eye to Eye“, i bend i publika daju sve od sebe i to je to.

Statistički predstavljeno, može se reći ovako: 2 sata i 20 minuta nastupa, 21 pesma odsvirana, a onako iz duše: prepošteno i jebeno dobro! Fates Warning je u sili i slavi dokazao zašto ima status koji godinama nosi, sam bend je očigledno bio oduševljen, tako da se nadam da ćemo uskoro čuti na pomenutom live albumu podsećanje na ovo veče. A drugarima iz Mjölnir Promotions sve čestitke na još jednom odličnom događaju uz nadu na još dosta sličnih u njihovoj organizaciji.

Komentari