Kvazar (ex-Quasarborn) je beogradski bend koji je doneo sasvim jedinstven blend metal pravaca. Ponikao iz zdravih osnova thrash metala, zadržavši jak root brzine, lansirao je zvuk u progresivni, veoma zahtevni tech tok koji je zaokružio alternativnim metalom. Nakon nedavnog objavljivanja video singla za pesmu ,,Senka” i uoči koncerta benda Hatebreed 12. novembra u Dorćol Platzu kojem je podrška upravo Kvazar, razgovarali smo sa gitaristom i pevačem Lukom Matkovićem.
- Pitanja: Katarina Nikolić
- Odgovori: Luka Matković
- Web: Instagram
SMP: Žanrovske odrednice su vam verovatno nevažne, ali jednom prosečnom slušaocu mogu da objasne koliko je zapravo vaša muzička slika široka i moćna. Da li je vaš zvuk do sada, na sva tri albuma, samo ono što vam je prirodno došlo, kao skup svega što se voli, ili se ipak o njemu pažljivo razmišljalo pri stvaranju?
Luka Matković: Zapravo je oba! Apsolutno jeste primarno skup svega što volimo i što nam je prirodno došlo, ali ipak, da bi se to sve nekako sklopilo u smislenu celinu, moralo je na tome da se radi i o tome da se razmišlja. Mi smo jako različiti, imamo raznolike uticaje, nije lako sklopiti Cannibal Corpse, Tifu, Whitesnake, Jojo Mayera, Jinjer, Anthrax, Cynic, Killswitch Engage, Wu-Tang Clan i Iron Maiden u smislenu celinu, odabrati elemente toga koji mogu da rade zajedno, i provući suptilno neke druge koji neće narušiti ostatak. Mislim i, da kako je bend sazrevao, da smo sve uspešniji u tom mešanju, što će pogotovo moći da se čuje na našem predstojećem albumu koji trenutno završavamo.
Ono što je jako uočljivo kada je Kvazar u pitanju, od samih početaka, jeste ooozbiljna svirka uživo. U vreme lakog pristupa snimajućim i programima za ,,peglanje“ zvuka, dobra svirka mu dođe kao test bendu pred licem publike, a vi tih problema nikada niste imali.
– Hvala na pohvalama! Tihi (bubnjevi) i ja već dugo, preko 20 godina sviramo zajedno i puno smo truda i vremena uložili u svoje muziciranje, Tomas (bas) je sa nama od 2014. a Dimitrije nam se pridružio kao mladi talenat 2019. i na njegovo sviranje je isto dosta uticalo naše okruženje, kako i sam kaže. Mi se stvarno trudimo da sve uvek uradimo na najvišem nivou, koliko god je to moguće.
Jedan od prvih susreta uživo sa Kvazarom, tada Quasarborn, je bio u Dragstoru pre pet godina kada ste promovisali drugi album. Već na prvoj pesmi je izgledalo kao da smo tu ceo cert – toliko energije, besprekorne svirke, publika koja pliva sa muzikom. Koliko je zahtevno izvesti takav vid produkcije i obezbediti publici jedan tako masivan trag u vremenu?
– Taj konkretan koncert je bio upravo specifičan, jer je cela produkcija bila naša, odnosno u samom klubu Drugstore tada nije bilo ničeg sem razglasa, sve smo morali da obezbedimo sami. Imali smo pomoć raznih ljudi, naravno, a i specifično je bilo to vreme, jer su se koncerti tek vraćali posle korone.
Prva dva albuma koja su na engleskom jeziku su samizdata (The Odyssey to Room 101 (2018.), A Pill Hard to Swallow (2020.)), a zanimljivo je da je treći album, prvi na srpskom jeziku, dobio svoje zvanično izdanje za strano tržište preko švajcarske izdavačke kuće! Kako Švajcarci gledaju na kvalitetan metal na srpskom jeziku koji distribuiraju na evropsko tržište i koliko znači to kao neka vrata ka svetu srpskim metal bendovima?
– Tehnički, i treći album smo izdali sami, švajcarska kuća Doc Gator Records je bila zadužena samo za izradu fizičkih izdanja, ploča i diskova. Mi smo do te ekipe došli preko bratskog benda Alitor, koji je za istu kuću takođe izdao EP na srpskom Spoznaja. Kao što rekoh, tim ljudima je prosto zanimljivo i egzotično da čuju tako nešto, iako im je ponekad žao što ne razumeju tekst. Zato su insistirali da napišemo sve prevode, pa su ih naknadno štampali i ubacivali u sleeve ploče. To jeste neka vrsta odskočne daske za srpske bendove, ali samo za underground. Npr. Metaleros festival u Minhenu svake godine dovede bar jedan naš bend. Ove godine je to bio Oathbringer, prethodnih godina mi, Power Surge i Claymorean.
Kad smo kod vrata sveta, dve evropske turneje su iza vas, voleli bi da čitaocima približimo kako to izgleda kada se jedan bend iz Srbije potrudi da svoju muziku i svirku, i te kako vrednu toga, predstavi van granica svoje zemlje. Menadžeri, tajne službe, golubi pismonoše, čarobnice i veštice, ništa to nije dovoljno dok se ne zasuku rukavi, verujemo!
– Meni lično je najlepše uvek druženje. Pogotovo kad krenemo sa braćom iz Alitora, to su stvarno nezaboravna putovanja. Druga najdraža stvar mi je kada uspemo da osvojimo publiku koja je došla random na pivo očekujući neki nebitan bend utorkom uveče, a na kraju kupe po tri majice i svaki album.
Da li je priprema ili samo putovanje bilo logistički zahtevnije i koja vam je jedna od lepših slika u glavi/utisak sa obe turneje?
– Priprema za turneju i nije toliko teška, treba biti u kondiciji i uvežban, a logistika ume biti paklena zaista, ali iskreno, to nikada nisam ja sam radio. Imao sam pomoć i mog kuma Marka iz Alitora i Doc Gator Recordsa i još ponekih ljudi.
Strancima je muka od engleskog
Šta je ono što je najviše odnelo prevagu da se odlučite za komuniciranje sa publikom na maternjem jeziku prvi put na trećem albumu?
– Nekako, odrastajući i slušajući metal, to su sve uglavnom bili neki bendovi koji se izražavaju na engleskom jeziku, i onda sam i ja kao klinac pisao tekstove tako, oponašajući svoje idole. Nije mi padalo ni na pamet da je uopšte moguće pisati metal na srpskom, iskreno. Takođe, uvek je tu postojala ta ideja o „probijanju u svet“. Međutim, ubrzo sam shvatio dve stvari. Prvo, mnogo manji broj ljudi na našim prostorima se povezuje sa tekstovima na engleskom nego što sam ja to prvobitno mislio, a drugo, strancima je muka od engleskog. Naši ljudi žele da čuju nešto na svom jeziku, a jednom Nemcu koji svaki dan ima priliku da gleda Slayer i Iron Maiden je jako egzotično i zanimljivo da čuje bend na srpskom.
A Pill Hard To Swallow je po svakom parametru jedno od najboljih domaćih metal izdanja na engeskom jeziku (za ekipu SMP-a najbolje izdanje 2020.), mada je The Odyssey to Room 101 već bio zapečatio debitanta „svetskog kalibra“. Da li bilo pokušaja da se ova dva izdanja na engleskom jeziku nekako smeste na svetsku scenu imajući u vidu da je sve na svom mestu uvek: od svetske muzike preko vrhunske produkcije do vizuelnog identiteta? Ipak ste svirali i i u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj i u Grčkoj?
– Metal je na neki način pre desetak godina automatski bio „svetska scena“. Mala i undergraund, ali globalna. Mi smo tada slali dopise raznim internacionalnim magazinima, mnogi su nas objavljivali, i širom sveta su znali za mnoge naše metal bendove, počevši, rekao bih na prvom mestu od Infesta. Sećam se da je 2010. izašao album benda Pollution Modern Warfare koji je na mnogim „svetskim thrash metal top listama“ bio rangiran čak ispred Overkillovog tadašnjeg Ironbounda, što govori o tome kakva je tada bila globalna thrash metal publika. Mi smo se, kao što već rekoh, uvek trudili da sve što je do nas uradimo na najvišem mogućem nivou, ali ostalo je u oku posmatrača, ili u ovom slučaju uhu slušaoca.
Tu ste od 2018. godine, da li je ikada za Kvazar priču postojala „teška pilula za progutati“? (smeh)
– Tehnički, bend je nastao 2016, iako Tihi i ja sviramo zajedno još od 2005. Najteža pilula za progutati je verovatno koliko smo već matori. (smeh)
Koliko je zahtevno održati tu kvalitetnu nit stvaranja muzike, ekipe na okupu koja će to da iznese, kvalitetne videografije o kojoj uvek vodite računa, publike do koje će to da dođe i gde je u ovom nizu najvažnija uloga fana, i onih koji to tek treba da postanu?
Što se tiče ekipe, osim Đoleta koji je napustio bend 2020. kako bi se posvetio drugim stvarima, postava je nepromenjena još od 2014. kada je Tomas počeo da svira sa nama u Space Eateru. Ponekad je stvarno teško uskladiti obaveze svakodnevnog života sa bivanjem u bendu, ali eto, nekako istrajavamo. Što se tiče videografije, za to je već jako dugo zadužena naša prijateljica Jovana Uzelac za koju mislim da je posebno briljirala sa spotom za aktuelni singl „Senka“. Što se tiče „fanova“, mi samo nekako radimo to što volimo, i pokušavamo da predstavimo to ljudima, mnogima se to što radimo sviđa, ali mnogima se i ne sviđa, to je sve „deo službe“.
Videografija je uvek sjajna, prepoznatljivi i vizuali, komunicirate sa publikom putem svih kanala, održavate vernu zajednicu fanova i poštujete je. Da li imate neki tim koji vas uvek prati kada je vizuelno predstavljanje benda u pitanju?
– Naše spotove i koncerte snima, kao što rekoh, naša prijateljica Jovana Uzelac. Za komunikaciju preko društvenih mreža sam zadužen ja, a za dizajn i ostatak vizuelnog identiteta Tihi. I dalje je to jako mali skup ljudi!
Nedavno ste objavili prvi video singl sa dolazećeg četvrtog albuma za pesmu „Senka“. Komentari, konkretno na vašem YouTube kanalu, su sjajni – podrška stvaranju na srpskom, ima i novih fanova, a priča pesme je jako lepo vizuelno ispraćena. Kakvo je vama iskustvo bilo u zaokruživanju ove slike?
Iskreno, ja nisam očekivao ovakav odziv, iako sam mu se, naravno, nadao. Puno smo radili na ovom albumu i jako me raduje da se ljudi pronalaze u onome što smo im do sada predstavili.
Verujemo da je Kvazaru kao celini možda lakše u pogledu zaokruživanja audio materijala u odnosu na druge bendove, jer si ti u materiji muzičke produkcije od kad je Citadela studija, kroz koji si ubeležio mnogo kvalitetnih bendova i materijalizovao im upravo tu sliku u svet. A možda i nije baš lako raditi svoj bend?
– Najveći izazov u produkcijskom radu na svom bendu je imati taj neki otklon i objektivni pogled na stvari. Drugi najveći izazov je u tome što ti radiš na svemu, osim što treba da radiš sve ono što bi inače radio kao član benda, treba i da snimaš i ostale članove i sve ostale tehničke poslove… Jako je obiman posao, iako ga volim najviše na svetu. Iskreno, ne bi mi bilo lako da prepustim nekom drugom da producira naš album, morao bih da imam baš puno poverenja u tu osobu.
Ne želimo da vas požurujemo, albumi su životna dela, pa možemo samo da pitamo da li su neke pesme sa četvrtog albuma već tu i da li će neka procureti na nastupu sa Hatebreedom kroz koji dan?
– Mnoge pesme su već tu, neke ćemo odsvirati na tom koncertu, a pošto planiramo da snimimo video celog nastupa, neki kadrovi će možda završiti i u spotu za neku buduću stvar.
Zanimljivu priču si pre neki dan podelio na mrežama – da je muzika Hatebreeda direktno inspirisala neke pesme Kvazara…
– Tako je, ja sam u periodu druge polovine 2020. i skoro cele 2021. baš aktivno slušao Hatebreed i to me je ubacilo u raspoloženje za stvaranje nekih takvih deonica. Možda najdirektniji uticaj je strofa pesme „Menja se“, ali tu su i mnogi drugi elementi u pesmama na celom albumu Novo oružje protiv bola.
Uvek se radujemo da vas čujemo uživo, pa i na nastupu sa Hatebreedom, pionirima i ikonama metalcore zvuka, a verujemo da solo koncert čuvate za onaj trenutak kada naredno izdanje bude potpuno spremno da iz mraka zasija najjače?
I mi se radujemo tom nastupu, a ovo si baš pogodila, solistički koncert je u planu za sledeću godinu kada budemo imali spreman album da predstavimo publici!
