The Odyssey to Room 101 je možda i najbolji debitantski album srpskog metala, više thrash nego bilo šta drugo, ali muzički, za to što treba da bude – gotovo savršen

To je to. Vreme je došlo da se, na sveopšto zadovoljstvo potpisnika teksta, sluša i analizira debi album benda Quasarborn. Kvartet, čiji je nastanak usko povezan sa raspadom poslednje znane postave sada već legendarnog Space Eatera (a ovo će biti i poslednja referenca na taj bend, jer je Quasarborn svakako entitet za sebe i ne želim uopšte da opterećujem niti tekst, niti njih same sa stvarima koje su sada istorija), nam daruje jedno snažno, superkvalitetno izdanje. I da se razumemo, ovoga puta malo drugačiji pristup, pooštreni kriterijumi, jer je ovaj materijal svetskog kalibra i tako ću ga i tretirati. Izbacićemo socijalno-ekonomski momenat, karakterističan za svaku muzičku rabotu u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. “No mercy” recenzija jednog potencijalno uspešnog izvoznog proizvoda. Da li Quasarborn ima sve što je potrebno da postane stegonoša srpske scene?

Priprema za izlazak The Odyssey to Room 101 odrađena skoro pa perfektno, sa dva vrlo ozbiljna spota koja su uspela da održe potrebnu pažnju publike jedan poduži vremenski period gde nam se bend igrao sa živcima, jer smo svi znali da se nešto ozbiljno dešava i radi. Naznake smo dobijali u ograničenoj količini i to u manjoj meri na živim nastupima, te redovnom online aktivnošću benda. No, bilo kako bilo, ono što smo videli i čuli u spotovima nije ni približno adekvatno da bi se formirala iole pravilna slika o učinku Quasarborna. Prvo i najbitnije, album je jedna zaista kompaktna celina. Slušanje od početka do kraja se nameće kao obaveza, jer tok albuma je besprekoran, i slušalac, ako ima još onih koji imaju nameru da se udube u materijal voljenih im bendova, skoro da može osetiti pristisak na centralni nervni sistem teskobne atmosfere kojom odiše The Odyssey… Ali ako je atmosfera jedan od aduta albuma, pomisliti da je oštrica Quasarborn tupa, je u najmanju ruku neozbiljno. U srcu ovog benda još uvek je thrash turbo pogon, velikog obrtnog momenta kojom mašinerija od nevernika i sumnjičavih pravi hodočasnike ili leševe, u zavisnosti od toga da li su se poklonili ili ne. Sviranje je izuzetno. Vanserijsko zapravo. Hirurgija. Aranžiranje takođe. Vidi se, primećuje, da su thrash dogme iz prošlosti ovih momaka pale, da se vidici šire rapidno. Umešnost je dokazana uspešnim balansom svega ovoga što sam naveo do sada.

U srcu ovog benda još uvek je thrash turbo pogon, velikog obrtnog momenta kojom mašinerija od nevernika i sumnjičavih pravi hodočasnike ili leševe, u zavisnosti od toga da li su se poklonili ili ne

Snaga, smelost, umeće. Tri osnovna elementa dobrog metal albuma. Predmet rasprave može biti samo koji prefiks nominalno dodeliti trenutnom sviračkom maniru benda. “Progressive” ili “Technical”. Neka bude od mene technical, za prog će morati još malko da rade. Kolega basista najviše.  A i da bih nervirao druga Matkovića sa kojim sam vodio zanimljive rasprave na tu temu. Iako je generalno album svirački vrlo raznovrstan, rešenja za deonice ovog instrumenta su jedino što je tek iznad proseka.

Produkcija. Zvuk zapravo. Drugi adut albuma. Ponovo svetski nivo. Daleko najbolji učinak Citadela studija do sada, a svi znamo ko je tu Alfa i Omega pa je nekako to bilo i očekivano. Bog je sebi prvo stvorio bradu, jel’te. Plus ovog segmenta Quasarborna je što može da se nasluti i zvučni identitet benda, a taj parametar nije beznačajan. Možda možemo da pričamo o stvarima koje su i ovde karateristične za dobar deo bendova koji prođu kroz Citadelu, ali da već sada možemo da pričamo o Quasarborn zvuku, možemo. Ako bih baš morao da se uplićem u karakter tehnikalija, rekao bih da je i ovde postignut pravi balans (o kako volim tu reč danas) između grubog i sirovog sounda, koji je mestimično poliran po potrebi i na pravim mestima.

Quasarborn

Dobro, znači do sada deluje kao da je sve savršeno. Pa dobro, ako ćemo iskreno, do sada skoro i jeste. Mane? Prostor za napredak? Naravno da ima i mana, i prostora za napredak u nekim segmentima. Prvo, i u manjoj meri – vokal. Luka je odličan pevač, ali vokal je stvar koja daje trajan pečat karakteru benda, a on je ovde nejasan samo zbog činjenice da je čovek pokušao i uspeo da demonstira da mnogo toga i može da odradi. I nisko, i visoko, malko growl, malko ovo, malko ono. Sve je dobro, kvalitetno, samo ne mogu da prepoznam Luku, što bih jako voleo. Nije ovo čak ni mana, ovo je zasigurno u nečijem pravilniku veliki plus, ali meni, kao osobi koja se vezuje za vokale, više bi prijale malko svedenije vokalne deonice. Recimo da bi ovo bila lična preporuka prijatelja benda, više nego konkretna mana. Jedina prava mana izdanja je mediokritetan artwork, front cover koji deluje kao da je odrađen uz kafu na pauzi u toku osmočasovnog radnog vremena šalterskog službenika. Tihi je kvalitetan dizajner (radio omote i za Space Eater, The Stone, Terrörhammer…) te se od njega ipak više očekivalo.

I za kraj, neminovnost je izvući par zaključaka. The Odyssey to Room 101 je možda i najbolji debitantski album srpskog metala, više thrash nego bilo šta drugo, ali muzički, za to što treba da bude – gotovo savršen. Upečatljive atmosfere i vrhunskog zvuka, sjajnih rešenja i ubedljivog sviranja. I nepamtljivog omota, što je šteta za album kakav ni neka veća imena nisu, niti će ikada moći da iznesu i realizuju. Čisto da se zna, ne rušim ocenu zbog ovoga, bila bi budalaština da kvalitet izdanja ne bude nagrađen odgovarajućom ocenom. Gledao sam i za ozbiljnije propuste i lošije omote bendovima kroz prste. Klasik srpske scene u najavi? Potencijalni izvozni proizvod za proboj na svetsko metal tržište? Sve ovo verovatno. Samo da vidimo šta će vreme reći.

Quasarborn – The Odyssey to Room 101 spisak pesama:

1. Crash Course in Life
2. Toys in the Attic (Introduction)
3. The Underdog League
4. A (Suicide) Letter to Humanity
5. Blood Honey
6. No Mustapha Mond
7. Château d’If
8. Transcendence
9. Escape into Reality
10. Danse Macabre
11. The Odyssey to Room 101

Quasarborn - The Odyssey to Room 101
Produkcija98%
Originalnost88%
Vizuelni identitet80%
Uverljivost97%
91%Finalni utisak