Quasarborn – Novo oružje protiv bola

• Žanr: Post-Thrash Metal
• Izdavač: Samoizdanje, 2023.
• Web: Quasarborn.com
• Piše: Igor Stanić

Poslednji stadijum evolucije ovog samoproklamovanog post-thrash benda, otelotvoren u izdanju pod imenom Novo oružje protiv bola predstavlja ničim izazvan nesportski faul očekivanjima kritike i publike. Za crveni karton. I generalno gledajući, ceo tekst ove recenzije je zapravo obrazloženje teze kako isključenje sa utakmice zbog klizećeg starta sa dve noge u kolena zapravo predstavlja pozitivan pomak u karijeri entiteta koji egzistira pod imenom Quasarborn. Ili se bar tako čini, jer u jednačini Quasarborn ipak postoji nekoliko nepoznatih kojih ću se dotaći tokom pisanja teksta.

Prvo, da se rešimo nekih očiglednih stavki kako ne bih trošio previše vremena na njih jer su jasne same po sebi. Na izuzetno visok nivo produkcije od strane Luke Matkovića, barem u okviru žanrova za koje je specijalizovan, već smo poodavno navikli. Njegovo ime je odveć znano i nosi određenu težinu, bar na lokalnoj sceni, ali moram priznati da je ovoga puta zaista otišao korak dalje. Analiza miksa i zvuka je u ovom slučaju apsolutno bespotrebna kada on ovako dobro iznosi vajb reprezentovanog materijala.

Takođe, barem iz mog ugla, ne mogu da se otmem ustisku da se identitet benda blago transformisao. Kontrast između snage i atmosfere koju NOPB donosi je mnogo veći nego na prethodna dva albuma i vrlo često se tokom kušanja istog dešava da slušalac bude uklješten između ta dva elementa u ovoj postavci stvari. Na ovu vezu ću se vratiti kasnije u tekstu, jer se takođe ne može u stranu skloniti činjenica da ovakav razvoj muzike Quasarborna ne bi bio moguć da sama tehnička izvedba, iliti jezikom nas plebsa rečeno, sviranje nije takođe na visokom nivou, preko potrebno da cela zamisao bude realizovana na pravi način. Da se ne lažemo, za rifovanje niko nikada nije ni sumnjao da će biti ubojito, ali muzika Quasarborna sada ima mnogo više nijansi. Bez ikakve dileme, NOPB je značajno sofisticiraniji poduhvat od prethodna dva ostvarenja. Izvedba vokala je u kontekstu izraza gotovo savršena.

Kontrast između snage i atmosfere koju NOPB donosi je mnogo veći nego na prethodna dva albuma

I sada je momenat da naznačimo najveću i najznačajniju promenu u odnosu na dosadašnji rad benda. Naime, hrabro, bend na NOPB okreće list i daje nam album otpevan na maternjem jeziku. Ovako drastična tranzicija, dobro promišljen potez sam po sebi, momentalno daje novu dimenziju svemu i približava bend širem auditorijumu, koja mu je, uslovno rečeno, možda bila uskraćena kompleksnošću same muzike i tekstovima na podrazumevanom engleskom. Dakle, sveobuhvatno, superlativi pljušte kako za izvedbu, tako i za hrabrost za otvaranje novog poglavlja u egzistenciji benda. Jednostavno talenat i radna etika ovog kvarteta su neosporni i moraju biti, barem verbalno, nagrađeni od strane kako fanova, tako i kritike.

Naravno, svaki zaokret u radu nekog benda, bilo da je on minoran ili drastičan, neminovno donosi i određeni broj pitanja i dilema vezanih i za prezentovani materijal i za identitet benda. Naime, već rekoh da je odnos na relaciji snaga/rif – atmosfera/vajb u značajno većem kontrastu nego ikada. Moja dilema proizilazi iz ličnog iskustva slušanja gde često nisam uspeo da se, takoreći, konektujem sa tekstovima. Da li je u pitanju veliki generacijski jaz, koji je za rezultat imao da pesma „U plamenu“ bude momentalno prihvaćena, dok to ne mogu da kažem za dobar deo lirike albuma, za koju je dosta vremena trebalo da se svari. To je zapravo jedan od glavnih razloga zašto sam otegao sa pisanjem teksta i po ko zna koji put kidao živce urednicima SMP-a, jer jednostavno nisam mogao sebi da dopustim luksuz da ovako kompleksan materijal površno analiziram u segmentu koji meni znači puno. I do sada je ipak ostalo par nerazjašnjenih stavki, koje ću verovatno morati da izbistrim kroz razgovor sa Lukom pre nego kroz intenzivno slušanje albuma.

I još nešto. Nisam dakle još uvek na čisto da li su tekstovi stoprocentno iskreni, kada su već takvi kakvi jesu ili iza sebe imaju agendu da impresioniraju onaj deo publike koji, bar nominalno, ne prihvata tekstove zdravo za gotovo. Ne pomaže tu ni činjenica da na osnovu Lukine priče iz jednog od online klipova u kojem je delimično objašnjavao inspiraciju i proces rada na tekstovima, ja iskreno niti sam video, niti čuo, išta što bi mi pomoglo da donesem iole smislen zaključak po ovom pitanju. Zato, ponavljam, sve ću da pripišem razlici u godinama i ostaviću opciju da ovo, kao što rekoh već, rešim pričom uz kafu u doglednoj budućnosti.

Za kraj, da ne rastežem previše recenziju, Quasarborn jesu nadmašili očekivanja. Jesu napravili vrhunski album po svim kriterijumima. Jesu zacementirali svoj status elitnog metal benda lokalne scene, bez obzira što su popustili u segmentu vizuelne prezentacije. Čini mi se da je trend da im je svaki drugi omot kako treba. Na nesreću, NOPB je treći studijski album i ovaj omot je u najmanju ruku bezveze (kao i patetično loša akustična verzija „Ne možeš imati sve“, koja na sreću nije na albumu). Naravno, kada je muzički deo ovako snažan, iracionalno bi bilo da konačnu ocenu degradiram zbog toga, pa ću zarad svega na ovo da zažmurim, ali verbalno sam morao da skinem to sa duše. Kakav će feedback biti kod publike i kakvo će mesto u istoriji lokalne scene zauzeti NOPB samo vreme može da kaže, ono što je do nas kritičara, je da istaknemo neosporan kvalitet albuma i ja mu od srca kačim, uz čestitke bendu, visoku ocenu koju zaslužuje.

Quasarborn – Novo oružje protiv bola spisak pesama:

1. Novo oružje protiv bola
2. Urobor
3. Ne možeš imati sve
4. Voz
5. U plamenu
6. Od kolevke do rova
7. Ogledalo
8. Menja se
9. Prostor-vreme