Quasarborn – A Pill Hard to Swallow

• Žanr: Technical / Progressive Thrash Metal
• Izdavač: Samoizdanje, 2020.
• Web: Facebook
• Piše: Igor Stanić

Quasarborn je entitet koji je za ovo malo vremena koliko figurira na dragoj nam sceni, definitivno pokazao da se gotovo sve može uraditi kako treba. Sa puno ideje, volje, entuzijazma, znanja i talenta do sada gotovo da nisu napravili niti jedan propust kada je u pitanju građenje karijere benda koji ima pretenzija da izađe iz lokalnih okvira i izvadi se iz duhovnog i kulturnog smetlišta u kojem se svi trenutno koprcamo. Imajući takvu postavku stvari na umu, kvalitet i realizacija drugog albuma Quasarborna, A Pill Hard to Swallow, nije ništa drugo, nego fantastičan korak i to u pravom smeru, jer ono što sam ja lično očekivao od njih je višestruko premašeno. Bez ikakve dileme, ovaj bend je definitivino evoluirao u pravom smeru i realizovao, za domaće pojmove, antologijski album, koji bez ustezanja mogu da svrstam u sam vrh fiktivne liste srpskih metal albuma svih vremena. Ovo je, naravno, krupna izjava, koju treba potkrepiti i činjenicama, ali to u slučaju Q uopšte nije neki problem.

Pre svega, da napomenemo jednu stvar, koju moram da istaknem gotovo uvek kada recenziram nešto što ima etiketu Lukinog Citadela studija, da je ocena data isključivo na osnovu kvaliteta izdanja, bez upliva prijateljskih faktora, jer sam ja lično vezan za isti kao dugogodišnji klijent i saradnik. Takođe, kao i u slučaju debitantskog albuma, kriterijumi koji su primenjeni kod recenzije A Pill Hard to Swallow su dosta oštriji nego oni koje obično koristim u analizama domaćih izdanja, jer kao što rekoh, Q ima jasnu i neskrivenu nameru da svoje ime stavi na vidljivije mesto na mapi svetskih bendova. Možda sve ovo zvuči pretenciozno, ali to što je malo ko pokušao, nikako ne znači da je postavljeni cilj nedostižan i ja svesrdno podržavam ovakav stav.

Foto: Jovana Uzelac

Za početak, biće mi drago da eliminišem iz jednačine jedinu stavku koju sam na prvencu naveo kao negativnu, a to je omot albuma. Za razliku od prošlog, koji je bio obično smeće, naslovna APHTS izgleda onako kako treba da bi album bio zaokružen u konačan oblik i savršeno odgovara iskustvu slušanja materijala. Generalno, Quasarborn je bend koji je od starta vodio računa o vizuelnoj prezentaciji, pre svega kroz kvalitetne spotove koji su obeležili promociju prethodnog albuma. Taj trend se nastavio i prvi kontakt sa APHTS smo manje-više svi ostvarili preko tri singla u periodu od okvirno šest meseci i samo njih slušajući, jasno je da bend nije isti. Autorska evolucija, ako tako mogu da kažem, odvela je bend u pravom smeru. Zadržali su specifičan karakter, koji je još uvek u osnovi thrash, što je razumljivo, poznajući sastav Q, a može im se u neku ruku dodati pridev „technical“, ali generalno, ja lično bih voleo da ovakve etikete budu izbegnute, jer je Q svojoj muzici dao nekoliko dodatnih slojeva koji su identitetu benda dali drugačiji lik. Aranžiranje je u najmanju ruku besprekorno. APHTS je album izuzetno bogat detaljima i efektnim sviračkim rešenjima, koji su pravi pokazatelji sazrevanja muzičara individualno, ali i transformaciju Q iz benda sa predispozicijama u ekipu koja trenutno postavlja standarde na sceni.

Uz pravi balans između snage i oštrine sa jedne strane, te harmonija i melodija sa druge, APHTS odiše specifično tamnom atmosferom, koja čvrsto drži slušaoca i ne pušta od momenta kada ga ščepa. Majušni instrumental, „The Ascent“, je šlag na tortu u građenju iste. Ono što sam rekao za aranžerski deo, važi i za samo sviranje, koje je za to što treba da bude – gotovo perfektno. Vokalna rešenja, voleo neko ili ne Lukin način pevanja, su jako dobra i za razliku od prethodnika, gde je često dolazilo do momenata bespotrebne demonstracije tipa „šta ja sve mogu da uradim“, ovde je fokus na bezuslovno stavljanje svega u funkciju pesme, što se pokazalo kao prava odluka.

APHTS odiše specifično tamnom atmosferom, koja čvrsto drži slušaoca i ne pušta od momenta kada ga ščepa

Produkcijski deo, koji u ovom slučaju podrazumeva zvuk benda i albuma je očekivano urađen na najvišem mogućem nivou trenutno. Ostala je nit koja ga vezuje za prethodinka, tako da je priča o specifičnom zvuku benda još uvek validna, plus fakat da je, bar ja tako doživljavam, posebna pažnja posvećena detaljima, a lepota je svakako u njima. Ako bih baš morao da zakeram, ne dopada mi se tanjušni zvuk klin gitara, uopšte, ali kao i mnogo puta do sada, to je stvar mojih ličnih preferenci po određenom pitanju, nikakva osnova za zamerku.

Šta reći na kraju, a da ne zvuči pompezno i pretenciozno? Ovo je definitivno jedan od albuma koji će obeležiti jednu epohu domaće scene i bez dileme bi trebao da bude svrstan (a sa moje strane će svakako biti), u vrh neke buduće rang liste domaćih izdanja za sva vremena. Sve što je bilo do njih, momci iz sastava Quasarborna su uradili u očima recenzenta besprekorno. Albumu se jednostavno ne može naći nikakva mana i koliko god ja u poslednjih par godina teško vario sve što ima reč THRASH u korenu postojanja, APHTS je toliko daleko otišao od toga, da nisam siguran da mu je taj prefiks više u bilo kom obliku i procentu – pristaje. I u nedostatku bolje odrednice, sam sam im dodao reč PROGRESSIVE u opisu, ako ništa, onda zbog izuzetnog pomaka u načinu razmišljanja i pristupu komponovanja materijala. Za kratko vreme, Quasarborn su izgradili sopstveni identitet i sa dva izuzetno kvalitetna albuma, stvorili sve predispozicijie za izlazak na globalnu scenu i možda, na duže staze, i urežu ime na nekom delu iste. Mnogo je tu još faktora u igri, mnogo stvari treba da se poklopi za tako nešto, postoje i par stvari koje ću reči nekom drugom prilikom, a kojima trenutno nije mesto u ovom tekstu, ali se u dubini duše nadam da će Q naći svoj put ka uspehu. I to im od srca želim i kao fan i kao prijatelj nekih članova benda. Ostaje samo da album konačno izađe i da moju recenziju potvrdi ili ospori sud metal fanova kako ovde, tako i preko. Mada, iskreno, nije da me je nešto briga za to, meni je A Pill Hard to Swallow već prirastao za srce i teško da će se tu bilo šta promeniti. I da, „Identity Catharsis“ favorit. Najbolja među jednakima. Toliko.

Quasarborn – A Pill Hard to Swallow spisak pesama:

1. Mamula
2. A Pill Hard to Swallow
3. Bastion
4. Identity Catharsis
5. Atlas
6. Nothing
7. Stalmate With Suicide
8. The Ascent
9. Clouds
10. The Humbling