Utisci oko nedavno održanog Hellhammer festivala u Srbobranu se polako sležu, a nekoliko dana posle došao je red i na svojevrsni after party u organizaciji Hellhammer ekipe – naime, poljske vedete black/death zvuka Hate su u okviru promocije recentnog albuma Bellum Regiis (objavljen ove godine za Metal Blade) rešili da kao jednu od stanica uvrste i Beograd, te je ovaj koncert taman poslužio za sabiranje utisaka i razmišljanje gde i kako dalje.
- Nastupili: Hate + Terrörhammer, Arctic Dreams
- Lokacija: Klub Fest, Zemun
- Datum: 04.09.2025.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Toma Paunović
Pri samom dolasku, ispred kluba Fest u Zemunu dočekalo me je jedno neugodno iznenađenje – naime, zbog tehničkih problema početak celog događaja odložio se za nekih sat i po, no kako je bilo lepo veče, a dosta poznatih lica se već okupilo, nije bio ni neki preterani problem popiti nešto hladno ispred uz kakav ugodan razgovor.
Navedene opstrukcije se lagano otkloniše i vreme je da na binu izađe prvi bend – Arctic Dreams, poreklom iz Sankt Petersburga sa trenutnim uhlebljenjem u Srbiji, a njihov nastup je svakako potez za pozdraviti jer bendovi sa strane polako, ali sigurno nalaze krov nad glavom u Srbiji i nastavljaju svoje delovanje nesmetano. Arctic Dreams su sami sebe opisali kao ‘Arctic Metal’, iliti kombinaciju heavy metala, klasične muzike uz elektronske gothic i industrial elemente, no meni ta mešavina na terenu najviše liči na post black metal Samael fazu, kako zvukom tako i celokupnim imidžom članova benda. Iako je sastav na sceni više od 15 godina, diskografski su aktivni tek poslednje četiri i iskreno, rekao bih da tu ima još prostora za napredovanje i usviravanje ideja u nekakav konkretniji i originalniji proizvod koji će zavrediti veću pažnju. No, momci su predstavili svoje pred fanovima koji su tek lagano ispunjavali prostor, a posle njih došao je trenutak za nešto kompletno drugačije.
Pančevački pakleni trojac Terrörhammer je sledeći na redu, meni prvi put da ih gledam sa novim bubnjarem koji se krije iza pseudonima Bevandör Infernale i kao i uvek isprašili su set u svom karakterističnom prljavom crnom thrash/speed stilu bez ikakve zadrške ili pardona. Možda bih jedino stavio zamerku na svetla koja su bila uključena u celom klubu te su malo skretala pažnju od celokupnog ugođaja koji bend donosi, no to se vremenom regulisalo a najbitnije je da je zvuk bio baš kako treba i dozvolio je Terrörhammeru da se prošeta kroz diskografiju od još uvek poslednjeg odličnog albuma Gateways to Hades pa sve do stare himne “Hammer of the Terror Cult” na kojoj je atmosfera i dostigla svoj vrhunac. Bez preterane filozofije niti razvlačenja – Terrörhammer je beskompromisno odrao svoje kao i uvek.
Sat vremena kasnije od prvobitno najavljenog početka, na binu se penje četvorka u crnom pod vođstvom Adam the First Sinnera (vokal i gitara) koji je i osnivač i jedini originalni član benda i započinje nastup uz “Sovereign Sanctity” sa veoma dobrog Auric Gates of Veles iz 2019. Upada u uho odmah veoma dobar zvuk koji adekvatno dočarava svirku benda. Što se tiče posećenosti rekao bih da je nekih stotinjak fanova bilo tu da isprati glavno dešavanje, što u Festu daje utisak solidne popunjenosti ispred same bine. Ruku na srce, uprkos kvalitetu i dugovečnosti, Hate je uvek i po popularnosti i po prikazanom na albumima bio jaka druga liga Poljske scene, kaskajući za vedetama Vader i Behemoth u svakom segmentu, a imajući u vidu protok vremena, ne verujem da će tu doći do značajnije promene. No to im ipak ne može osporiti visok svirački nivo koji su demonstrirali. Ipak ne traje bend decenijama bez razloga, a i okupljeni fanovi znaju to da prepoznaju.
Setlista se većinski oslanjala na albume iz poslednjeg perioda benda sa nekim čudnim rešenjima, recimo album Erebos iz 2010. je predstavljen sa tri pesme a navedeni aktuelni samo sa dve, no Hate očigledno ima neke svoje favorite i viziju kao to sve treba da izgleda što i jeste najpoštenije. Konkretno, znam da je ovaj bend doživeo svojevrsni kultni status u Srbiji sa svojim ranijim izdanjima kad su svirali veoma brzi death metal, a fanovi tog perioda iznose kao zamerku da je ta era prilično zapostavljena u koncertnim izvođenjima. No, verujem da je posle 13 dugosvirajućih albuma i samom Adamu teško da reši šta uživo da odabere da svira. Na bendu se, svakako, uopšte nije primetilo nekakvo otaljavanje posla te su svoj deo isprašili svojski sa mašinom na bubnjevima, mladim Nar-silom koji predstavlja pravi motorni pogon svojim brutalnim stilom kako to i treba da bude u bendu ovakve provinijencije.
Posle devet odsviranih pesama, Hate se povlači sa bine, pa iako je ponoć prošla, ekipi ispred bine se ne ide tako lako kući, te dozivaju sastav nazad, koji nas je potom počastio sa dve pesme starijeg datuma, “Hex” i “Resurrection Machine”, tek da se pomenuti ljubitelji pređašnjeg zvuka osete bar malo pokriveno i tu je bio definitivan kraj. Nekih sat i 15 minuta, za svirku ovakvog intenziteta i imajući u vidu stav benda, po meni više nego dovoljno i pošteno.
Nastavljamo dalje i polako je vreme da posle vrelog leta uplovimo u jesenje koncerte, a što se tiče same Hellhammer organizacije, na isti dan kada se održao ovaj koncert stigla je i loša vest da je Brutalize Fest koje je trebalo da se desi u oktobru otkazan zbog slabe prodaje karata. Nadam se da ovo nije vesnik nekih većih problema za organizatora imajući u vidu slabiju posećenost Hellhammer Festa, no živi bili pa videli. Mi ćemo svakako svesrdno ispratiti i podržati buduća dešavanja pod njihovim patronatom.
