Pero Defformero – Live Novi Sad

Ah! Samo bacite pogled na datum održavanja ovog koncerta. Onda vam ja kažem da je danas 29. april. Dakle, skoro mesec dana kasnije, skupio sam hrabrost da progovorim o ovom događaju. Haha.

• Piše: Nebojša Lakić
• Copyright: SMP, 2005.
• Nastupao: Pero Defformero
• Lokacija: Hard Rock Club, Novi Sad
• Datum: 02.04.2005.

Pero Defformero je IPAK ponovo među nama! Nestvarno, zaista. Ne znam da li vam išta znači ako kažem da sam molio sve moguće i nemoguće sile da se tako nešto dogodi. I ko bi na kraju, pitam ja vas, poverovao da će ovaj bend da se vrati nakon 10 godina!? I to jači i ubedljiviji nego ikada ranije! Dobro, nisam imao priliku pre da ih vidim uživo, ali sumnjam da je moguće da su ikad zvučali kao sada.

Pero Defformero, novosadski kvlt bend ponovo je koncertno aktivan, za sada samo po Novom Sadu, ali treba očekivati i koncerte van tog grada. Dok se to ne desi, ako vam se ikad ukaže prilika da odete u NS na neki od njihovih nastupa – nipošto je nemojte propustiti! Ja sam potegao put od preko 300km samo da bi se uverio da li bend može da ponovi uživo ono što je snimljeno na tom famoznom prvom albumu iz 1995. I ne da može! Za opisivanje ovog nastupa, nemoguće je ostati objektivan, pa 10 godina slušam bend, i konačno ih vidim uživo, u perfektnoj dvosatnoj izvedbi! Zanimljiva je to bila putešestvija, iz Banjaluke osim mene, krenula je još samo jedna osoba (iako ih je bar 10 pričalo da će ići, izdajnici). Prvo u Beograd. Noć feštanja u KST-u, petak veče, i sutra put železničke stanice, gde se skupilo oko 10ak iskrenih fanova benda. Nije bilo amatera. Samo posvećeni. Voz na relaciji BG – NS bio je zanimljiv, a uvek sam za takve train trip varijante. I u Novom Sadu smo… Nakon što smo pronašli (malo zabačen) klub, i ustanovili da konobarica divno izgleda, promuvali smo se po gradu da ubijemo vreme, alkoholom, a pridružilo nam se još PD fanova. Na kraju kad se sve zbroji, koncertu su prisustvovali ljudi iz Kikinde, Beograda, Inđije, Rume, Banja Luke i ko zna odakle sve još ne. Koliko domaćih sastava može da se pohvali sa tako nečim?

Nakon odrađenog intervjua sa Saletom gitaristom, zauzimamo mesto u prvim redovima. Bend se štima na bini, pevača nigde. A tada se i on pojavio. ON!

Nestvarna pojava, morate priznati! Trebalo je 15ak minuta da bi ljudi došli sebi! Očekivao sam da će izgledom da bude jak, ali ovo je premašilo sva očekivanja. Uz to, priče koje su kružile ranije prilikom komentarisanja albuma prvenca, uglavnom su se poklapale u tome da je neka grupa metalaca pronašla pevača narodnjaka samo da im otpeva album. Ali daleko je ovo od toga. Bend savršeno funkcioniše kao celina, pokazaće se u ostatku večeri, i niko tu nije „slučajno“, ili samo da „odradi posao“.

Tokom dva sata svirke, bend je u celosti prešao album prvenac, dok je broj prisutnih iznosio oko 200, a verovatno više nije ni moglo stati. Mahom slučajni posetioci, sa jedno 50ak upućenih uživali su bez prestanka to veče. Prvi album dakle, i pesme „Srca Tvoga Plam“, „Drugog Joj Slika Viri iz Novčanika“, „Stara Majka za Zdravlje me pita“… odsvirane su bez premca! Kako je vreme prolazio, sve sam više bio siguran u jednoj stvari – Sale Friš je verovatno najbolji gitarista trenutno na sceni. Neviđenom preciznošću i čistoćom zvuka oduševljavao je prisutne, bilo da su u pitanju čvrsti Pantera/Dream Theater (ne)parni rifovi, ili Petruccievske solo deonice. Izneo je dosta toga to veče, s obzirom da je jedini gitarista u bendu. Ali ni sekund nije zvučalo prazno. Pevač sa druge strane, fantastičan frontmen, sa odličnim kontaktom sa publikom (poseban momenat je bio kad su ljudi počeli da mu lepe pare na čelo), ponašao se kao da im je ovo hiljaditi koncert, a ne možda jedva deseti. Usledelo je nekoliko ekstra zanimljivih obrada, tipa Seke Aleksić (kako god da se zove ona pesma sa refrenom: „Pomešaj ove noći crnu i zlatnu, po mome telu crtaj kao po platnu…“) sa metal energijom, ili Purpleova „Child in Time“, sa Cecinim „39 sa 2“ tekstom preko! Znam, nemoguće je to zamisliti, verovatno vam oči izbiše Sekino i Cecino ime, ali verujte – pesme su zvučale FANTASTIČNO! Dalje, bend je svirao pesme sa drugog imaginarnog albuma (koji ipak i nije toliko imaginaran na kraju), a koje su odličan nastavak na ono što se počelo sa prvim snimkom. Ne treba pominjati da je bend mnogo jači uživo, jer je na albumu ritam mašina umesto pravog bubnja. Zvuk koji su imali te aprilske noći bio je savršen. Usledele su i šutke, nije da ih nije bilo, kao i konstantna podrška publike (sa uzvicima tipa: Silvanaaaaa!).

Retko kad sam u prilici na domaćim koncertima da mi bend okuplja pažnju bez prestanka celo veče. Pero Defformero je to uspeo. Nemam reči da kažem koliko mi je drago što su ponovo prisutni. Ono što bih želeo da vidim, jeste njihov nastup pred većim brojem ljudi, po mogućnosti, negde na nekom gradskom trgu, jer ovo nije bend sa kafane od 100-200 ljudi, potencijal imaju za mnogo više. Pa, do sledećeg puta, i do drugog (trećeg?) albuma…