Aleksa Šakić Leša je gitarista, vokal i osnivač tria Atomic Fault, koji je trenutno verovatno najmlađi autorski thrash metal bend u Srbiji. Njihov debi EP Lobotomized je izašao u aprilu ove godine, i možete ga čuti na YouTubeu i BandCampu.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Space Eater – Passing Through the Fire to Molech (Pure Steel, 2014.) – recenzija

Space Eater je opšte priznat kao jedan od najboljih srpskih metal bendova svih vremena. Ovaj album je po mom mišljenju njihov vrhunac, jer je, pored brzine, gruva i energije, u momentima jako melodičan, na način koj je dosta unikatan za thrash. Nažalost, posle ovog albuma bend se raspao, ali većina članova je posle formirala Quasarborn, koj je nastavio ovakav melodičan, i skockan zvuk. Rifovi na ovom albumu su, i dan danas, jako sveži i moderni, ali i dalje sadrže onu prljavost i nadrkanost koju svi obožavamo kod thrash metala. Po meni, tri najbolje pesme sa ovog albuma su „Unjagged“, „Daisy Cutter“ i, naravno, „A Thousand Plagues“, koja je prosto klasika beogradske thrash scene.

Eyesburn – Solid (B92, 2003./Mascom, 2023.)

Najveći ponos srpske muzike je bend Eyesburn, jer se ništa nalik njihog zvuka ne može naći nigde sem kod nas. Ovaj bend spaja hardkor i metal sa brda drugih žanrova. Sve od rege muzike, pa do repa i u nekim momentima DnB-a, se u, jako prirodnom spoju sa metalom, nalazi u njihovoj diskografiji. Izabrao sam Solid jer je najsiroviji album Eyesburna, u kom se i dalje može čuti njihov upečatljiv zvuk, i takođe jer mi je najdraži album ovog benda. Pesme poput „Material“ i „Solid“, imaju tu klasičnu pankersku energiju, dok su „Allright“ i „Poorman’s Cry“ tople, melodičnije pesme. Ovaj album sadrži jako unikatan pristup gitari, gde su rifovi većinski implicirani na basu, dok gitara svira ambijentalne akorde i kreativne lead-ove preko svega. Takođe moram da spomenem još dva ključna faktora ovog albuma: Ninove bek vokale, i naravno, Kojotov trombon.

Nadimač – Manifest protiv sudbine (Witches Brew/Зомби, 2015.) – recenzija

Kako napraviti listu o srpskom metalu, bez da se spomene Nadimač? Svi ga znamo, svi ga volimo. Ovaj bend je poznat po njihovoj neprejebivoj brzini, i jako dobro napisanim tekstovima. Rifovi ovog albuma su definicija fraze „Less is more“, jako jednostavni, i puni energije i besa. Ovaj album sadrži klasike poput „Stakleni zidovi klanice“, „Krv do kolena“ i „Retardiran za skejt“. Vokali na ovom albumu su, kao i uvek kod Dače, napadni, agresivni, i fenomenalno izvedeni. Nadimač je jedan od onih bendova koj svi moraju da čuju uživo, a što se tiče slušanja kod kuće, Manifest protiv sudbine je klasika koju svaki fan srpskog metala zna i voli.

Komentari