Zorana Vujčić je vokal i jedan od osnivača beogradskog benda Yingis. Takođe radi i kao dizajner za Metal Helm fanzin i aktivno je uključena u rad Serbian Underground Metal portala.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Quasarborn – A Pill Hard to Swallow (Samoizdanje, 2019.) – recenzija
Sa originalnim spojem thrash rifova i progressive strukture, A Pill Hard to Swallow od beogradskog Quasarborna je izdanje koje svakako ostavlja jak utisak sa originalnim zvukom i tehnički odličnom izvedbom. Vokal benda Luka Matković (koji mi je lično velika inspiracija i uzor u sopstvenom radu) dodaje melodičnu dimenziju ovom izdanju, stvarajući odličan balans sa brzim tempom i snažnim rifovima. Zvučni prostor izdanja upotpunjen je tekstovima koji grabe pažnju i prenose poruku koja kroz ceo album ostaje lična i emotivna. Uz energične nastupe i svima poznat značaj Quasarborna za srpsku metal scenu, oba izdanja ovog benda mogu naći svoje mesto među TOP3, ali A Pill Hard to Swallow kao moj omiljeni album na domaćoj sceni definitivno će i ovde biti moj izbor.
Alitor – II (Ragnarök / Doc Gator/ TIOLI Records, 2020.) – recenzija
Sa svojim drugim, dugo očekivanim full length albumom, inđijski Alitor daje neverovatan i originalan doprinos srpskoj metal sceni. Uz preopznatljiv thrash ritam, snažne rifove i energiju koja izbija iz svake numere ovog izdanja, Alitor nam nedvosmisleno pokazuje da je pronašao svoj zvuk i svoje jedinstveno mesto na sceni. Kada god govorim o ovom albumu, moram da pomenem pesmu „Consecration“ koja je ostavila najveći utisak na mene sa dinamičnom strukturom i promenama tempa, kao i instrumental „Euphoria“ koji je još jedan neverovatan dodatak ovom albumu sa instrumentalnim deonicama, savršeno izbalansiranim buildup-om i impresivnim solažama.
The Stone – Teatar Apsurda (Mizantropeon Records, 2017.) – recenzija
Kada govorimo o black metal sceni u Srbiji, postoji toliko odličnih izdanja koje bih mogla da pomenem, ali Teatar Apsurda beogradskog benda The Stone definitivno ostaje moj favorit. Sa mnoštvom albuma iza sebe i dugogodišnjim iskustvom na sceni, The Stone je razvio prepoznatljiv i originalan zvuk koji ne izostaje ni na ovom albumu. Ipak, ono što izdvaja Teatar Apsurda jeste neverovatna hladna atmosfera u kojoj ambijentalni detalji savršeno upotpunjavaju sirovu energiju brzog tempa, distorzovane rifove i tekstove na srpskom jeziku. Neponovljivu atmosferu ovog albuma koja je osigurala njegovo mesto na mojoj TOP3 listi, The Stone savršeno prenosi i na svojim live nastupima.
