Lukaš Sykora postao je deo domaće metal scene 2006. godine kao član novosadskog In Flames tribute benda. Nakon toga je svirao u bendovima Dark Dawn i At Radogost’s Gates, a od 2012. godine je i član benda Bane. Trenutno radi na novom projektu sa članovima sastava Infest. Hobi su mu kamera i video produkcija, kao i sakupljanje originalnih diskova.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Na domaćoj metal sceni se proteklih godina formiralo puno različitih bendova, od kojih su neki bili brzo ugašeni, neki su snimili par izdanja, a neki od njih su iza sebe ostavili duboki trag. Izabrati TOP3 najbolja albuma nije lako, ali iz tog mora ekstremne muzike bih izdvojio sledeća izdanja:

May Result – Svetogrđe (Rock Express, 2004./Stuza, 2004.)recenzija

Ako bih trebao izdvojiti album koji me je odvukao u mračni svet black metala i nikad više nije vratio nazad, to je definitivno Svetogrđe od beogradskog benda May Result. Ovo muzičko remek-delo sam, ako se dobro sećam, upoznao preko časopisa Metal Hammer, gde sam odmah nakon pročitane recenzije naručio limitiranu verziju izdanja (jedan od 666 primeraka). Od prve minute me je album kupio. Atmosfera je ledeno jeziva, gitare sirove, ali rifovi pevljivi i lako pamtljivi, dok klavijature odzvanjaju u ušima još satima nakon njegovog slušanja. Iako je album nestandardno dugačak (čak 72 minuta), ni u jednom trenutku nije dosadan i sve vreme je sve baš kako treba da bude. Tekstovi su izuzetno mračni a vokal iz samih dubina pakla. Ukratko, Svetogrđe je album koji se sluša od početka do kraja, a brilijantni omot na 16 strana, pisan adaptirajućim Velesovim pismom celu njegovu priču pakuje u jedan dragulj domaćeg metala.

Anguish Sublime – Among The Raven Skies (Samoizdanje, 2004.)recenzija

Anguish Sublime je bend sa kojim sam se po prvi put susreo na našoj zajedničkoj svirci 2007. godine. U to vreme mi je ovo ime bilo poznato, ali nisam bio upoznat sa muzikom benda. Nakon odlične i razarajuće svirke shvatio sam da se radi o ogromnom kvalitetu. U to vreme su u svojoj diskografiji imali jedan demo-album Among The Raven Skies. Materijal sam preslušao i bilo mi je zapravo neverovatno da nešto tako postoji kod nas. Skandinavska mešavina melodičnog death metala i dooma, originalne gitarske melodije, odlične pozadinske klavijature i Arpadov prepoznaljivi vokal čine ovo izdanje zaista unikatnim. Jako je velika šteta što je album snimljen samo kao demo, a to se čuje u samoj produkciji a najviše kod “kucanog” bubnja. U svakom slučaju, Among The Raven Skies je jedan odličan materijal koji vredi svake pažnje.

The Stone – Golet (Folter, 2011./Satanic Deathcult, 2012.)recenzija

Mislim da je neko specijalno predstavljanje ovog albuma od kultnog black metal benda The Stone apsolutno nepotrebno, i da je maltene već sve o njemu rečeno. No, ipak ga i ja svrstavam među moja top tri domaća metal izdanja. Album je zaista besprekoran – kako lirički, tako i muzički i po mom mišljenju on predstavlja vrhunac ovog izuzetno iskusnog benda. Produkcija je sjajna, sve “izlazi” savršeno a opet ima svoju karakterističnu sirovost i mrak. Tekstovi su za naježiti se, a Nefasov vokal reže uši kao britva vrat. Rifovi su jako dobro osmišljeni i puni očarajućih harmonija. Ovaj album ne sadrži meke uvode, akustična intermeca niti ništa slično. On je zasnovan na jasnoj viziji i ne gleda levo ili desno. On melje sve pred sobom.