Zoran Popnovakov svoju ljubav prema metalu i drugim vrstama rock ‘n’ rolla iskazuje kroz pisanje recenzija, prikaze koncerata i intervjue sa muzičarima u web magazinima Helly Cherry i Dotkom. Iako nikad nije bio muzičar, za sebe kaže da je oduvek na neki način u muzici. Već četiri decenije je aktivni slušalac i strastveni kolekcionar.

– Puna mi je kuća muzike, naročito rock i metal izdanja i bez lažne skromnosti verovatno sam čovek koji ima najviše muzike bar u Novom Sadu, za šire nisam siguran – kaže Zoran.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Vaš poziv mi je imponovao i nisam bio načisto da li da navedem one albume koji su meni najznačajniji, (pa bih morao nabrojati Annathemu, Bloodbath ili SMF) najznačajniji za scenu i razvoj metala u Srbiji (Heller, The Stone ili Ritam Nereda) ili one kojima se najčešće vraćam i koji su mi, u stvari, najdraži. Posle kraćeg premišljanja odlučio sam se za treću soluciju : Ovo su sigurno tri metal izdanja koja su mi najdraža i sigurno sam ih najviše slušao u životu od svih srpskih metal albuma.

Psychoparadox – Apeiron (Samoizdanje, 1998./Rock Express, 2003.)recenzija

Iako ovaj album nema zavidnu produkciju i primetno je da su braća Branković bili još jako mladi i da im tehnika sviranja nije bila na potrebnom nivou za sviranje technical death metala, meni je sama činjenica da slušam “srpski Death” bila dovoljna. Kasetu sam kupovao tri puta jer se dva puta toliko izlizala od upotrebe da je bila neslušljiva. Kasnije sam nabavio Reaperion na disku pa je problem rešen. “Alogia”, “ Four Time Sectors”, “Alpha & Omega”… Ne znam koju bih pesmu izdvojio sa albuma, sve su mi drage i sve slušam rado i dan-danas. Kad bi se ovaj bend vratio iz hibernacije ja bih bio jedan od najradosnijih.

Consecration – .avi (Geenger, 2010.)recenzija

Obožavam Consecration zbog stalnog traženja i eksperimentisanja i zbog toga što nisu ukalupljeni u jedan žanr. Ovaj album je most između dve faze benda i možda baš zbog toga mi je njihov najomiljeniji. Atmosferičan, ali i energičan, izašao je 2010. u momentu kada sam bio potpuno opčinjen bendom Opeth i samim tim što me je donekle podsetio na Åkerfeldta i ekipu kupio me je na prvo slušanje. Slušanja je kasnije bilo ihahaj i svaki put sam pronalazio nešto novo. Zato je .avi u mojih TOP3.

Rain Delay – Slumber Recon (SMP/Dark Revolution, 2011.)recenzija

Rain Delay je moj najdraži domaći metal bend i to znaju svi koji me poznaju. Jednostavno, volim njihovo petljanje sa raznim žanrovima. Volim njihovo clean/growl pevanje, njihovo menjanje tempa i ritma, njihove ženske vokale, njihove predivne melodije i njihovu fantastičnu energiju. Slumber Recon je moj talisman koji ima posebno mesto na polici iI bar jednom mesečno ga stavim u plejer da se podsetim pesama kao što su: “Selena”, “Veneto Slumber Recon”, “Shiseido” ili meni najdraže “Par Ti, San Marco”. Paralele sa Opeth/Katatonia/Novembre linijom su neizbežne i verovatno je to i razlog zašto toliko volim ovaj album, ali i ostale albume Dušana i ekipe.