Budimir Buda Živković je novosadski gitarista koji je svirao u pozamašnom broju metal bendova: At Radogost’s Gates, Defilement, Swarm, Null, Concrete Sun i drugim, dok je danas aktivan u sastavima Wolf’s Hunger i Khargash. Trenutno se školuje na Akademiji umetnosti, odsek vajarstvo. Bavi se web dizajnom, radi kao binski tehničar i restaurira automobile.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Uh, top 3 domaćih bendova… Ništa, neka budu prva tri koja su mi trenutno pala na pamet bez razmišljanja…
Dark Dawn – Pillars of Uncreation (Samoizdanje, 2012.)
Melodic death metal, yes! Verovatno manje poznat izvan Novog Sada, Bačkog Petrovca i Kulpina. Bend koji definitivno zaslužuje mnogo više pažnje nego što je ima. „Denied“, „Redshift“ su mi omiljene pesme.
Tanker – Sorrow Drives the Will (Samoizdanje, 2010.) – recenzija
Ijaooo!!! Daj Nektar, to je prvo što mi pada na pamet za ovaj EP. Posledica gostovanja Concrete Suna u Banja Luci. Jedan od bendova koji sam, moram priznati, maltene prvo upoznao pa onda čuo. Meni kao fanu Crowbara, Downa i Corrosion of Conformitya je instant legao. Ognjenov vokal u kombinaciji sa Roginom i Savićevom gitarom, uh! Energija i melodija.
SMF – Dalje neces moći… plati pa ćeš proći! (ITV Melomarket, 1995.)
Mrtva trka između ovog i Lako ćemo. Zapravo ih i posmatram kao jedan album, ali kad već mora da se bira. Mislim da sam ovu kasetu izlizao. Jednostavno, upečatljivo i iskreno su reči kojima bih opisao ovaj album. Neke pesme su posle toliko godina i danas aktuelne. Svirački odlično, ima tu svega, od Suicidal Tendencies do M.O.D. momenata!
