Saša Edi Đorđević, smederevski muzičar (pevač, basista, tekstopisac i kompozitor benda Patrias koji za sobom ima objavljena dva albuma) i književnik (njegove istorijske romane “Janičar” (2016.) i “Ustanik” (2017.) objavio je EvroBook) prati srpsku rock i metal scenu skoro 40 godina i svedok je njenog uspona i pada. Odrastao u “zlatno doba” alternativne kulture, do danas je ostao ljubitelj “old school” zvuka, pa njegov izbor najboljih izdanja sadrži upravo albume koji bi mogli da se svrstaju u tu grupu. Složio ih je, kako kaže – hronološki, a ne po kvalitetu ili značaju.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Gordi – Pakleni trio (Jugoton, 1981./ Rado City Disc, 1995./Rock Express, 2005.) – recenzija

Prvi srpski metal bend koji sam slušao u dečačkim danima, kada je naš žanr još uvek bio egzotika na ovim prostorima. I za samu grupu ovo je bio muzički zaokret. Album je odsviran i snimljen sirovo, sa kratkim, brzim pesmama, progresivnim deonicama i solažama, aranžmanima, vokalom i tekstovima koji su bili potpuno u duhu ondašnjeg poimanja heavy metala širom sveta. Zlatko Manojlović i ekipa su odradili sve što je moglo i trebalo da se odradi i napravili autentično svedočanstvo začetaka srpskog metala.

Alogia – Priče o vremenu (One Records, 2002.) – recenzija

Ovo je album koji je, posle dekade koja je uništila srpsku rock scenu i odvukla publiku na neku drugu stranu, makar privremeno vratio veru u domaći metal i pokazao da mladi muzičari još kako imaju šta da kažu. Smederevska braća Branković i sjajni muzičari koji su činili postavu benda snimili su zreo i tematski raznolik album, drugačiji od svega što se početkom dvehiljaditih moglo čuti kod nas. Produkcija nije vrhunska, ali to je samo još jedan pokazatelj muka sa kojima se borila i bori naša branša. Za mene je ovaj album posebno značajan i zbog činjenice da je u tri pesme ovekovečen glas Ivice Lauša, jednog od najboljih srpskih rock pevača, koji nažalost nije napravio karijeru kakvu zaslužuje.

Kraljevski Apartman – Ruka pravde (PGP RTS, 2004.) – recenzija

Biti „old school fan“ i praviti bilo kakvu „best of“ listu srpskog metala podrazumeva uvrštavanje Kraljevskog Apartmana na spisak. Jedan od najdugotrajnijih srpskih bendova ima konstantnu karijeru i bogatu diskografiju. Sva njihova izdanja su ujednačenog stila i kvaliteta, na svakom od njih nalazi se neka „himna“, tako da bi na ovom mestu mogao da se nađe i neki drugi njihov album. Ovaj sam izabrao jer je na njemu moja omiljena pesma „Izaberi jedan put“. Legendarni Lotke (RIP) i ekipa su, kao i obično, čvrsti i konkretni i na rečima i na instrumentima. Mislim da ne treba dalje trošiti reči.

Komentari