Paul Di’Anno proneo duh Iron Maidena kroz Banjaluku

Najveći grad Republike Srpske, Banja Luka, sinoć je ugostio originalnog pevača heavy metal legendi Iron Maiden, Paul Di’Anna. Čovek se, zanimljivo, 28 godina nakon odlaska iz Mejdena i dalje drži priče (i repertoara) iz tog perioda, što je verovatno podložnije konkretnijoj diskusiji, ali o tome nekom drugom prilikom…

• • Nastupili: PAUL DI’ANNO + Thunderbolt
  • Lokacija: Music Hall, Banja Luka
  • Datum: 17.11.2009.
  • Piše: Nebojša Lakić
  • Copyright: SMP, 2009.

U organizaciji beogradske Terra Nostra Promotions, ovaj koncert najavljen je pre nekoliko meseci, gde su se, uz Paul Di’Anna i pratećeg mu benda, u najavi mogla pročitati još tri imena, a to su norveški sastav Thunderbolt (zvanična predgrupa na turneji), kao i lokalni (regionalni, bolje reći) support bendovi poput banjalučkog Monumenta, i trebinjsko-beogradskog Apocalypse. Ulaznica od (oko) 10 evra, izgleda da je predstavljala problem dobrom delu lokalne metalne ekipe, pa je tako tek nešto više od 200 ljudi prisustvovalo ovoj manifestaciji. Ako mi dozvolite subjektivan komentar, opisao bih to sa jednom rečju – žalosno.

Preletimo prvo negativne momente ovog događaja, pored već pomenute slabašne posete. Domaća podrška nije nastupila, tj. učešće im je zvanično otkazano tek dan ranije. Naime, ispostavilo se da bina u Music Hallu nije dovoljno velika da se na nju može staviti dupli set binske opreme (što će reći dva bubnja, dodatna pojačala i sl.). Kako i zašto se to nije ranije moglo pretpostaviti, ostaje da nagađamo. Sigurno da bi još dva benda upotpunila veče i dodatno zagrejala atmosferu, ali tako je kako je.

Negde oko 22h na bini su se našli Norvežani. Thunderbolt je veoma jasno i precizno, u praksi objasnio pojmove heavy i metal. Zavidno uvežban sastav, podjednako jak i vizuelno i svirački, nisu imali većih problema da privole publiku da ih podrži. Efektno, precizno, energično, uz opasku da je Tony natprosečan pevač, koji bi sasvim sigurno bio idealna zamena za Daniela Heimana, nesrećnom Lost Horizonu, ako se ikad stvori takva prilika. Horns up za nastup!

Nešto duža pauza bila je potpuno razumljiva onog trenutka kad je Paul The Beast Di’Anno pristigao u klub – čovek je izgledao kao da je na samrti! Jedva hoda, još teže diše, znojav a da nije ni kročio na binu… Gripa! Da li svinjska ili obična, ko bi danas sa sigurnošću mogao reći… Sve u svemu, izgledao je tako da bi otkazivanje nastupa verovatno svako u publici sasvim razumeo, bez obzira na lično razočarenje zbog toga. Međutim, Paul je pokazao da je načinjen od metala (dobro, danas ga rđa poprilično nagriza), i da će i u takvoj situaciji, u narednih nešto više od sat vremena dati sve od sebe da show zvuči i izgleda što bolje. Publika luda, atmosfera zaista super. Dvesto ljudi, ali svima srce na mestu, tj. zalutalih nije bilo. Raspon godina od 14 do 40, i to je uvek lepo videti.

„The Ides of March“, „Wrathchild“, „Running Free“, „Killers“, „Phantom of the Opera“, „Prowler“, „Transylvania“, „Muders in the Rue Morgue“, uz nekoliko autorskih („Marshal Lokjaw“, „The Beast Arises“), sve dakle na svom mestu. Ko je imao priliku ranije da vidi Di’Anna, znao je šta da očekuje, a ko nije, sigurno je imao sve razloge da bude zadovoljan viđenim. Paulovo zdravstveno stanje više je nego dovoljno opravdanje za jedini konkretniji nedostatak u set listi, a to je neizvođenje „Remember Tomorrow“, ili „Stange World“ (lična zelja). No, viša sila je u pitanju.

Još bi bio red naglasiti i to da, iako pankerskog (svakako ne metalskog) izgleda, prateći Di’Annov bend radi posao za 10! Vrhunski muzičari koji su u originalu izveli rane Maiden klasike, uz detalj da je zvuk bio jako blizu savršenstvu, tj. upravo onakav kakav je uvek bio SF pojam za prostor kakav je Music Hall.

Koncert u Beogradu najavljen za večeras je, kao što upućeni već i sami znaju, otkazan zbog dana žalosti povodom smrti patrijarha srpskog Pavla, tako da je banjalučki nastup poslednji na našim prostorima, a kako polu-zvanično saznajemo, Paul Di’Anno će se uskoro u potpunosti povući sa scene, zbog sve lošijeg zdravstvenog stanja. Imali smo tu sreću ipak da ga ispoštujemo i u Banjaluci, pa ostaje da mu poželimo sve najbolje u životu, gde god put da ga odvede.