Beogradski Dom sindikata je 20. aprila ugostio jedno od najvećih imena u istoriji (rock) muzike, Ritchie Blackmorea, čoveka čija muzička zaostavština može (i hoće) da izazove samo strahopoštovanje među nama smrtnicima.

  • Piše: Nebojša Lakić
  • Copyright: SMP, 2007.
  • Nastupali: Blackmore’s Night, Gothien
  • Lokacija: Dom sindikata, Beograd
  • Datum: 20.04.2007.

Mr. Blackmore je tokom proteklih 10 godina svoj rad bazirao na srednjevekovnoj, renesansnoj muzici, a nadahnuće je bez sumnje pronašao u poznanstvu (koje je rezultiralo brakom) sa Candice Night, koja je, složićemo se, ništa drugo nego anđeo u ženskom obliku. Konačno smo imali mogućnost i lično da se uverimo u tu tvrdnju, kroz jedan od najlepših koncerata koje je Srbija ikada videla.

Dom Sindikata je verovatno najbolja moguća lokacija za sastav ove vrste. Ispunjen do poslednjeg sedišta, uz fascinantnu binsku koreografiju i adekvatno ozvučenje, odisao je skoro magičnom atmosferom. Realizacija za čistu desetku!

Za ovu priliku, Blackmore’s Night su sa sobom poveli i specijalne goste, češki sastav Gothien, kojeg čine dve devojke i dva mladića, i koji su na tradicionalnim instrumentima publici prezentovali svoje vizije drevnih vremena. Izgledali su pomalo uplašeni i iznenađeni prijemom (publika ih je maksimalno podržala), što je sve ukupno izgledalo simpatično i spontano. U narednih 40ak minuta, pokazali su se kao kvalitetan sastav koji zna šta radi, bilo da govorimo o sviračkom ili vokalnom delu nastupa. Dobar izbor za opening act.

Bina je od ranije pripremljena za headlinere, u duhu covera njihovog poslednjeg studijskog ostvarenja (ne računajući Winter Carols) The Village Lanterne… srednjovekovni grad, ulične svetiljke, i sanjarsko, noćno nebo – jako blizu interijera kakav bi zahtevala kakva pozorišna ili operska predstava. Svetla se gase, koncert počinje…

U tom trenutku sam se zapitao da li je moguće da se te večeri ponovi bar deo atmosfere sa očaravajućeg Castles & Dreams DVDa. Međutim, svi zajedno smo se uverili da se sve to i te kako ponovilo, na kvadrat! Repertoar je poprilično uticao na formiranje ličnog stava o veličini & jačini ovog koncerta, jer neke pesme su potpuno iznenadile – „Play Minstrel Play“, koju vidim kao jednu od najboljih pesama ovog sastava (u svakom slučaju, najbolju sa prvenca), ili „Ariel“, inače sastava Rainbow! U ovom trenutku je bilo jasno da je ovo najbliže Rainbowu što ćemo biti u prilici ikad da vidimo (ako ne dođe do kakvog reuniona, daće nebo), kao i to da Blackmore i dalje oseća potrebu za rock muzikom. Deep Purple klasici su to takođe potvrdili, pa nas je sastav počastio i sa „Black Night“, „Smoke on the Water“, „Child in Time“ ili „Soldier of Fortune“. U kombinaciji sa najboljim Blackmore’s Night pesmama, ovo je neponovljiv repertoar koji je naišao na masovna odobravanja i ovacije svih 1500 prisutnih. Iako sala predviđena za sedenje, publika je veći deo nastupa provela na nogama, aplaudirala, plesala, pevala sa Candice… Prvi redovi su bili rezervisani za one koji su došli u tradicionalnim nošnjama, i bilo je zaista prijatno gledati sve te devojke obučene kao dvorske dame, princeze… A bilo je tu naravno i srednjovekovnih vitezova, prinčeva itd.

Blackmore’s Night je bend za žive nastupe, sačinjen od najboljih muzičara potrebnih za izvođenje ovakve muzike (Candice, Ritchie, devojke koje su pevale back vokale, klavijaturista, bubnjar, basista – ne zna čovek koga bi pre pohvalio). Ako ste upućeni u BN diskografiju, možete pretpostaviti koliko je uživanje slušati & posmatrati izvođenje srceparajuće „Ghost of a Rose“, „Under a Violet Moon“, „Cartouche“, „Fires at Midnight“, „Renaissance Faire“… Potpuna spontanost, iskren nastup benda i vokal Candice koji tera suze na oči, pokupili su samo pozitivne poene, i svakako da su zaslužili svaki aplauz kojim su nagrađeni te večeri.

Candice nije mogla da prikrije oduševljenje dočekom, kao i boravkom u Srbiji, Kalemegdanom, pa su procurile informacije kako je i njima ovo jedan od najboljih koncerata u karijeri, i kako jedva čekaju da se vrate ponovo. Tu smo u svako doba da ih sačekamo, zar ne?

Komentari