(VIDEO, FOTO) Sepultura u Beogradu: Demonstracija srčanosti, posvećenosti i energije!

Povodom promocije 13-og albuma The Mediator Between Head and Hands Must Be the Heart, najpoznatiji brazilski metal bend Sepultura zakucao je i na vrata naše prestonice, gde su pre nekoliko godina pokazali da vrede svaki dinar, bez obzira na predrasude koje ih prate godinama unazad, uglavnom bez nekih valjanih argumenata. Ako ste došli kao fan na koncert, pa makar i znatiželjno zalutali na isti, složićete se sa mnom.

Piše: Darko Živković
Foto: Daniela
Video: Miroslav Stašić
Copyright: SMP, 2014.
Nastupili: SEPULTURA + Make me a Donut, Dienamic, Guardians of Time, Fuel For Disaster
Lokacija: Dom omladine, Beograd
Datum: 06.06.2014.

Nakon čak četiri predgupe, a taman i nakon završene prijateljske utakmice Srbije sa Brazilom (koja simbolika!), oko 23 sata, Sepultura, ovog puta sa novim bubnjarem-ubicom Eloyem Casagrandeom je kročila na stejdž i koncert otvorila numerom „The Vatican“ sa novog izdanja. Nastavili su sa takođe novijom „Kairos“, i moram priznati da je atmosfera bila poprilično hladna na početku, ali je sve bilo na svom mestu kada smo čuli uvodne taktove „Propagande“. Dalje tokom koncerta sve je bilo na svom mestu – masovne šutke i skakanja, prašile su se i nove i stare pesme poput „Impending Doom“, „Manipulation of Tragedy“, „Convicted in Life“, pa dve sa kultnog Roots albuma, „Dusted“ i „Attitude“, ali se nisu zaboravili ni stari all-time hitovi „Dead Embryonic Cells“, „Biotech is Godzilla“, „Innerself“, „Territorry“, „Arise“, „Refuse/Resist“…

Ono što nikako ne smemo izostaviti je apsolutna uvežbanost i besprekornost na bini! Kisser je jednostavno opravdao epitet najboljih metal gitarista na svetu, Derick ubedljiv, bez štedenja (mada mu vokal i nije baš „izlazio“ kako bi trebalo), deda Paulo pomalo usporen, ali raspoložen, dok mlađanom Eloyu skidamo kapu, no, ništa to nije čudno, Sepultura nikad nije patila za dobrim bubnjarem. Ako baš i moram upoređivati sve ovo sa današnijm Soulflyem (jer svi kukaju za Maxom u Sepulturi), to je ono čuveno poređenje nebo-zemlja.

Nakon 15-ak pesama, izrežirani bis i povratak na binu sa „Trauma of War“, „Ratamahatta“ i „Roots Bloody Roots“, gde na početku dobismo drum’n’bass, jer je Andreas imao problema sa gitarama.

Sve u svemu, bilo je to još jedno uspešno organizovano metal veče sa svetskim zvezdama i jednim od izumitelja ekstremnog, pa i modernog metal zvuka, propraćeno poprilično slabim odzivom naše mahom razmažene publike, što Sepultura, složićemo se, nikako nije zaslužila.

Za kraj pozivam da poslušate novi album i uverite se i sami u njihovu istrajnost na sceni!