Fanove sastava GIAA dočekao je jako lep ambijent – bina u crvenom svetlu i vizual poznatog covera aktuelnog albuma Embers, od dubokog korena, do visoke krošnje u plamenu, drvo u slavu života Tommy Kinsella, oca Torsten (gitariste) i Niels Kinsella (basiste benda), inače rođene braće. Celo veče je i nosilo lep melanholičan i setni ton, ali podržan jakim i gotovo kosmičkim zvukom ove već dobro nam poznate i odavno uigrane post-rock trojke iz Irske.
- Nastupili: God is an Astronaut
- Lokacija: Dorćol Platz, Beograd
- Datum: 20.10.2025.
- Tekst: Katarina Popović
- Foto: Toma Paunović
Nakon savršenog uvoda i gotovo svetog prostora u priču su poveli blagi synth padovi u skladu sa kraut stranom GIAA, bend je dočekan aplauzom na bini, a zvuci distorzije i kosmičkih gitara su uveli u prvu pesmu sa vizualima zalaska Sunca kroz granje. Moćan bas se pridružio i jedan od boljih bubnjara današnjice kada govorimo o ovoj vrsti zvuka – Lloyd Hanney. Prvo poglavlje one lepote psihodelije zbog koje smo došli je otvorila pesma “Falling Leaves“. Druga po redu je kako i dolikuje ,,Epitaph” zanjihala u mrak taman kad je došlo naglo prekidanje pospanosti i rifčina kao vrata. Tad je postalo jasno da su svi elementi uključeni i da će ovo biti još jedan sjajan koncert GIAA u Beogradu, pred dupke punom salom.
Sve je u vezi ovog benda simbolično, ali i jednako otvoreno, životno – posvete pesama na dlanu, imena ljudi koji znače i koji su godinama inspiracija, pa je ,,All Is Violent, All Is Bright” dobila svoje minute u znak sećanja na još jednog člana porodice. Setna razlaganja su onda uvela u ,,Apparition”, a strobovi svetla su vozila kao i idurska tema ove lepe priče koja je dobila svoj vrhunac u rafalima doboša.
Njihale su se elegično i moćno jedna za drugom ,,Seance Room” i ,,Odyssey”, a u mnogobrojnoj publici su se videla uglavnom lica prepuštena GIAA vožnji, zatvorenih očiju… ,,Suicide by Star” je najavljena najjednostavnije moguće, jer je očekivano dočekana sa najvećim ovacijama iz publike, mada je i ,,Frozen Twilight” bila vrlo blizu post sevdaha. ,,Fragile” je bila možda i najsrčanija pesma koncerta, jer je posvećena ocu momaka članova benda. ,,Oscillation” i ,,Embers” su bile dinamički najjači deo koncerta i sa njima se jako privodilo kraju u savršeno producirano svetlosnom ambijentu za GIAA priču.
Jako je lepo što u slučaju GIAA nema pretvaranja i lažne vožnje, sve je tu, pa i iskren komentar frontmena na poslednjoj pesmi da nema potrebe da odlaze iza bine i da se prave da čekaju bis, već ga imaju u tom trenutku u kojem su i da je jednostavno predstavljanje benda pred poslednju stvar, sasvim okej. ,,From Dust to the Beyond” je bila taj završetak koji kao mantra stoji i posle koncerta u ušima, a komentar ljudi koji je do nas dopirao je uglavnom ,,ovo mi je jako prijalo” ili ,,bilo mi je potrebno”.
Bili smo na terapiji čula zahvaljujući ovoj dugotrajnoj i važnoj post kraut rock psihodeličnoj ekipi iz Irske.
