(FOTO, VIDEO) Srpska lekcija iz nasilja

SMP
Koncerti

I evo, finale nemilosrdnih pet dana kako i dolikuje u najvrelijoj atmosferi! Ponovo u režiji MM Concerts i Serbian Hellbangers selimo se u Novi Sad da dočekamo u Fabrici legendarne lučonoše najiskrenijeg thrash metala, veliki Exodus! Ovaj koncert ima još veću draž, jer je bend na turneji na kojoj samo svira odabrane festivale i datume, tako da je još lepše da je ekipa uspela da ucrta i Srbiju kao jednu od stanica tenka koji gazi Evropu ovih nedelja.

Dugih 19 godina prošlo je od prethodnog Exodus koncerta, još se prepričavaju priče o njihovom nastupu u SKC-u davne 2006, te imajući u vidu njihovu koncertnu reputaciju i kvalitet koji nude nije bilo druge no se uputiti put Vojvodine. Treba pomenuti da je bend imao značajnu promenu u postavi – naime, čuveni Steve Zetro Souza je po treći put odlučio da ostavi mikrofon a kako sama ekipa kaže, oni su stari ljudi i ne žele da se navikavaju na nekog novog, pa je nanovo na mestu pevača monstruozni Rob Dukes koga neki apostrofiraju kao i boljeg od Zetra zahvaljujući sumanutoj energiji koju nosi sa sobom.

Po samom prispeću na mesto održavanja odmah nas je obradovao prizor prilično velikog broja skupljene mase, od starih kuka koji su sa dna ormara izvadili stare majice do klinaca kojima je ovo prvi susret sa kultom, izuzetno šaroliko i brojno. Predgrupe nije bilo, mogli ste dan ranije s kartom za ovaj koncert besplatno prisustvovati zagrevanju u režiji domaćih thrash bendova, tako da je vreme da tačno u 21h u već vrelom prostoru najjači igrači izađu na scenu a pre toga je napaljena masa već krenula da diže atmosferu pumpanjem što će reći već pre samog početka atmosfera na nivou.

…I posle uvodnih proročanskih zvukova s Queen i njihovom legendarnom „We Will Rock You“ petorka otvara kapije haosa koje se neće zatvoriti sledećih sat i po, kako drugačije nego sa naslovnom numerom s Bonded by Blood. Album koji je upisao Exodus zlatnim slovima zanavek u anale metala, onaj koji brojni fanovi uključujući i potpisnika ovih redova smatraju najboljim debi thrash albumom svih vremena, a reakcija je egzaltična te se ispred bine odmah stvara šutka koja neće praviti pauzu ni u jednom trenutku. Odmah upada u uho odlično namešten zvuk a sve oči su naravno na Robu koji na licu mesta dokazuje da mu pauza nimalo nije smetala, čak naprotiv. Možda bih rekao i da mu je donela neku obnovljenu energiju jer čovek ne staje da raznosi divljim vokalom a između svojih deonica sve vreme učestvuje u kreiranju sve luđe atmosfere tako da verujem da se negde tamo i rahmetli Baloffu nasmešio brk i klimnuo je glavom u znak odobravanja na nastavak tradicije s mitskih Ruthie Inn Exodus klanica.

Ludilo se nastavlja sa par podsećanja na prvu Dukes eru uz „Iconoclasm“ i „Children of a Worthless God“, a zalet uhvaćen u samom startu se održava uz stare hitove „And Then There Were None“ i „Fabulous Disaster“. Moram priznati da sam bio zabrinut kako će se izdržati do kraja sve ovo jer smo već u prvoj trećini koncerta bili mokri kao da smo skočili u bazen, ali ni bend, ni publika ne brinu te brige i nastavljaju sa krljanjem kakvo sam retko video kod nas, iako sam redovan posetilac koncerata na našim prostorima. Jack Gibson koji ruku na srce izgleda kao voštana figura koju su izneli na scenu, što je potpuno drugačije od ostatka grupe, nas uvodi bas deonicom u staru „Brain Dead“, a kad već spominjem ljudstvo više nego raduje da se originalni član Tom Hunting posle bitke s kancerom vratio na bubnjarsku stolicu u najboljem stilu i prohujala bolest nije ostavila nikakvog traga na njemu. Gitarski duo Gary Holt i Lee Altus su naravno arhetipski thrash muzičari, pripadnici najvišeg gitarskog parteona ovog podžanra što su sinoć iznova dokazali. No razjareni pitbul na vokalu najavljuje povratak na njegovu premijeru u Exodus sa „Deathamphetamine“ i ulazimo u još vreliji drugi deo koncerta što pečatira „Blacklist“, ako mislite da to nije bilo moguće o da, itekako jeste. Ja sam uspeo samo malo da uhvatim vazduha na dve numere s poslednjeg albuma Persona Non Grata koji ne ljubim preterano jer sam slutio kakav kraj nam sledi i tu je stvarno trebalo psihofizičke energije. Vreme je da se nauči lekcija koju Exodus deli 4 decenije i u šutku ulaze čak i oni koji su se nekako držali do tad po strani. „A Lesson on Violence“ i „War is my Shepherd“ pale sve pred sobom a dolazi kraj i jasno je da ide jedna od najčuvenijij thrasherskih elegija „Toxic Waltz“ čija su uputstva iz teksta svi u publici dobro proučili i primenili u praksi.

I naravno za kraj može biti samo jedna orgazmična „Strike of the Beast“ a jasno je da fanovi vole na svom terenu da rekonstruišu onaj čuveni wall of death s Wackena (znate već o kom snimku pričam) kad sam mislio da će masa zbrisati i tonca i samu Fabriku s lica zemlje ali nekako smo izdržali. Pale se svetla, kraj posle ravno sat i po i nema bisa a i zašto bi? I bend i publika su dali sve što su mogli pošteno i verujem da niko nije ostao nezadovoljan jer to jednostavno nije moguće posle onakve predstave.

Očigledno da MM Concerts pravi tradiciju ovakvih thrash metal spektakla tokom leta, prošle godine Testament a sad Exodus, videćemo šta će nam spremiti za sledeću godinu a ovaj nastup ulazi svakako već sad u anale thrash koncerata na domaćem terenu. Idemo dalje.

Komentari