(FOTO, VIDEO) Magija i sirova moć: Lepotica i Zver na sceni MTS Dvorane

Nakon kratke pauze od tri godine, finska lepotica Tarja najavila je povratak u naše krajeve, ovaj put sa zverskim pojačanjem od strane starog, dobro poznatog saborca iz prethodnog im benda Nightwish. Koncert je, čak i pored apsurdnih cena karata, rasprodat brzinom svetlosti, a najavljen je i dodatni datum (upravo ovaj na kojem smo mi akreditovani). I naravno da ne može sve uvek da bude idealno, za isti dan je naknadno najavljen i nastup jedne velike, a neko bi rekao i veoma omražene grupe. Srećom, taj nastup je otkazan, a mi smo mogli da odahnemo i prestanemo sa potragom za dobrim psihoterapeutom.

• • Nastupili: Tarja + Marko Hietala, Symphonity
  • Lokacija: MTS Dvorana, Beograd
  • Datum: 28.03.2025.
  • Tekst i foto: Dejan Jevtić
  • Video: ROCKNROLLportal
  • Copyright: SMP, 2025.

Pre nekoliko godina je u novosadskom klubu Dvorište, dok su ga još vodili kompetentni ljudi, trebalo da nastupi jedan češki power metal bend pod nazivom Symphonity, što je trebalo da bude jako lepa promena u moru dosta ekstremnije muzike. Nažalost, cela turneja je otkazana i priliku da ih konačno čujemo na domaćem terenu smo dobili tek sada, kao predgrupu ovom finskom dvojcu. Symphonity iza sebe imaju tri albuma i neguju školski, nemački power metal zvuk prožet melodičnim klavijaturama. Ulogu vokala je jedno vreme upotpunjavao neverovatni Nemac Herbie Langhans, trenutni frontmen Firewinda i član Avantasije. Nažalost, organizatori su odlučili da je genijalna ideja da se predgrupa skoro nigde ni ne spomene, a da satnica ostane poznata samo njima. Tako da smo, kao i mnogi drugi, uspeli da uhvatimo sam kraj nastupa ovih Čeha, a nadamo se da će treća stvarno i biti sreća.

Kako je verovatno retko ko zapravo došao da sluša Symphonity, nakon kraće pauze, vidno pospanu i nezainteresovanu publiku budi grmljavina instrumenata iz pravca bine. Svetla obasjavaju veliki baner sa omotom Markovog novog albuma, „Roses from the Deep“, a na scenu istupa i sam gospodin, glavom i dugačkom bradom. Marko Hietala je svoje zvučno ime gradio decenijama, od podrumskih birtija po Finskoj i Norveškoj, preko Tarota, Nightwisha, Delaina i mnogih projekata, a decenije rada na muzičkoj sceni su u tom momentu bile očigledne čak i površnim poznavaocima metal muzike. Markov bend set otvara sa pesmom „Frankenstein’s Wife“, hitom koji ima grozničavo zaraznu pop melodiju i izuzetno teške rifove, a koncert se nastavlja u ruhu novog albuma i to sa „Rebel from the North“, poletnom pesmom sa veselim rifom prožetim finskim melodijama. Markov hrapav vokal, uparen sa svetlim klavijaturama, jakom bas linijom i proggy rifovima odzvanjali su MTS Dvoranom. Setlistom su pretežno dominirale stvari sa Markovog poslednjeg albuma, ali našlo se mesta i za prvenac i najveći hit „Stones“, prilikom koje se Marko pozvao na jaja pošto mu niko nije objasnio da je to jako pipljiva tema kod nas ovih dana, ali ne brinite, nije uhapšen, bar ne još uvek. Takođe, odsvirane su i „Juoksen rautateitä“ I „Isäni ääni“ prilikom koje se Marko pozvao na odnos sa ocem i staru ljubav prema alkoholu, a akustična gitara uparena sa omamljujućim melodijama i finskim jezikom mogla je da ostavi ravnodušnim samo najzadrtije divine fanove.

Razmišljajući i o njima, Marko u jednom momentu najavljuje da narednu pesmu ne može da izvede sam i da mu je neophodna pomoć, kao i da verovatno svi znamo kuda sve to vodi, a na bini se pojavljuje Tarja Turunen i svima postaje jasno zbog koga je na koncert došao veći deo publike. U duetu su izveli singl „Left on Mars“, mada Marku bi, s’ obzirom na bajkerski prsluk i bele slušalice, možda više pristajao naziv „Fell from Mars“. Na setlisti se našla i obrada od legendarnih Sabbath, a Mare je čuveni hit, „War Pigs“, najavio pričom o nekim diktatorima koji jašu medvede sa istoka, narandžastim sa zapada, a i onim manjim kojima životi ljudi podjednako nisu bitni, na šta je publika odgovorila žešćim pumpanjem, ili bar domaći deo publike koji ume da pumpa. Bilo bi prelepo da je umesto obrade ubačena i neka Tarot numera ili neka od malobrojnih Nightwish pesama koje je Marko pisao, ali „Roses from the Deep“ mi je toliko legao da bilo kakve zamerke ne bi bile na mestu.

Tenzija u Dvorani eksponencijalno probija krov za vreme kratke pauze između dva seta, a publika na prstima zahteva izlazak zvezde večeri na scenu.

Tarja na binu izlazi uz plesnu koreografiju i pesmu „Eye of the Storm“ koja posle jednog minuta iz baladice prelazi u opaku stvar koja distorzijom seče masu, ali srećom samo onako kako bi trebalo, ne i fizički. Za njom kreće „Demons in You“, a Tarja dobro poznatim plesnim pokretima i osmehom kupuje sve prisutne koji se malo oslobađaju i već na hitu „Tears in Rain“, polako počinju da ustaju i opčinjeno prilaze bini, obesmislivši ogromne razlike u ceni karata. Na setlisti se našla i prelepa balada „I Feel Immortal“ koja je na nekoliko minuta raznežila svaku prisutnu osobu i definitivno spustila tenzije, ali na sreću samo u MTS Dvorani. Sa scene nestaju svi sem zvezde večeri koja zauzima mesto za klavijaturama i priprema se za solo izvedbu pesme „Oasis“ sa albuma „My Winter Storm“. Neverovatna atmosfera i melodija pesme ostavljaju publiku u šoku i potpuno nepripremljene za ono što sledi. Svima dugo očekivani momenat je konačno došao, na sceni se pojavila i dobro poznata zver, a sa razglasa se začuo prelepo uparen duet vokala i reči „All the same, take me away, we are dead to the world“. Moram da priznam mi je „Dead to the World“ bila najveća želja od svih stvari koje su vrteli na ovoj turneji, a činjenica da su je na poslednjih nekoliko koncerata izbacili me je malo obeshrabrila. Svakako, stajati ispred dve legende i prisustvovati izvedbi takve pesme je stvarno neprocenjivo, a osećaj ne mogu da pokvare ni namršteni pogledi ljudi koji iz nekog razloga vole da metal koncert gledaju sa zadnjicom čvrsto prikovanom za stolicu. Bradonja ostaje na bini još neko vreme, a ređaju se pesme „Dark Star“ i  „Dead Promises“ na kojima preuzima vokalne deonice Phil Labontea i Björn Strida. Atmosfera definitivno dolazi do samog vrhunca jer sledi dobro poznati hit „Planet Hell“, a Dvorana se pretvara u pakao na Zemlji. Čak su i namrštena lica prihvatila činjenicu da od sedenja definitivno nema više ništa i nastavila su da vas gledaju na isti način, samo iz drugog ugla.

Tarja se zahvaljuje Marku na druženju i poziva ga da nam se vrati malo kasnije, a ona se sprema da šeta sama. Naravno da kreće dobro poznati hit „I Walk Alone“, a za njom i „Victim of Ritual“, dve neverovatne pesme koje je publika jako pozitivno prihvatila i gromoglasno pevala, a Tarja je jednu devojčicu iz prvog reda izvela na binu i skakala zajedno sa njom. Zatim sa stejdža za Markom beže i ostali članovi benda, a publika se sprema za igru pozivanja benda na bis. Veliki pozdrav za momka koji me je u toj pauzi pitao da li je realno da još uvek nisu svirali ništa od Nightwish. Živeo, legendo! Veoma ubrzo se poznata lica ponovo pojavljuju na bini i kreće izvedba sporijeg hita „Innocence“ koja je mozda malo čudan izbor za prvu pesmu bisa. I naravno, kako smo se već navikli na rolerkoster u MTS Dvorani, na scenu izlazi, sigurno ćete pogoditi, Marko! Ostao je još jedan duet koji mora da se odradi i to najveći hit „Wish I had an Angel“ koji je definitivno dodatno dolio ulje na vatru koja je gorela celo veče. Svi prisutni su, svesni da se bliži sam kraj koncerta, gromoglasno pevali tekst pesme koja vraća vreme za dve decenije.

Za sam kraj Tarja je pozdravila Marka i ceo svoj bend, a ovaj put je, za razliku od poslednje prilike kada sam je slušao, uspela i da se seti imena svih članova benda što je definitivno napredak. Zatim je usledila „Until my Last Breath“, jako melodična pesma koja je definitivno pravi izbor za zatvaranje koncerta.

Dok smo se probijali kroz masu koja se glasno raspravljala sa obezbeđenjem i ubeđivala ih da su oni najveći Tarjini fanovi i da moraju da uzmu potpis i da joj kažu nešto jako bitno, nije mogla da me zaobiđe misao da je ova turneja jedan ogroman korak ka reunionu koji bi bio najveća vest još od reuniona Iron Maidena. Ako bi menadžeri odigrali karte kako treba, možda i prisustvujemo tome jednog lepog dana, a do tada možemo samo da se nadamo ponovnom nastupu Lepotice i Zveri, naredni put u normalnijem prostoru i efikasnijoj organizaciji.