(FOTO) Rammstein u Beogradu: Znoj, vatra i ludilo!

Deviza našeg portala uvek je bila – kvalitet iznad svega, pa se tako direktno sa Achelous/Claymorean nastupa od jedva 30 ljudi uvek agilna SMP ekipa seli na sigurno najveći koncert godine svih žanrova, a i sasvim sigurno jedan od najvećih nastupa koji se ikada odigrao u našoj zemlji – legendarni Rammstein!

• • Nastupili: Rammstein + Abélard
  • Lokacija: Ušće park, Beograd
  • Datum: 25.05.2024.
  • Tekst: Slobodan Trifunović
  • Foto: Paul Harries
  • Copyright: SMP, 2024.

Siguran sam da nema osobe koja nije čula za ovo dešavanje. Prvi datum je bio rasprodat u roku od par dana, pa bend odlučuje da se u Beogradu zadrži još jedan dan. Poprište dešavanja bilo je Ušće Park, a barata se čak sa ciframa od 100.000 ljudi po večeri. Ne znam da li je to tačno, jer je bilo prosto nemoguće prebrojati reke ljudi iz brojnih zemalja koji su došli da posvedoče već mitskoj koncertnoj reputaciji ovih Nemaca, od najmlađih do najstarijih, ali svakako je sve bilo euforično i megalomanski još pre samog početka. Treba napomenuti da se prvi dan zbog kiše koja je padala tog dana na Ušću stvorilo ogromno blato, te su organizatori reagovali podlogama od slame, a i celodnevno toplo vreme je išlo na ruku da se podloga osuši, pa takvih problema nije bilo u subotu veče, odakle ćemo i sumirati utiske u nastavku ovog izveštaja.

Za zagrevanje je bio zadužen ženski francuski duo Abélard koji na klavirima na stejdžu smeštenom u sredini mase izvodi dobro poznate Rammstein pesme i koji je više poslužio kao background muzika za nalaženje adekvatnog mesta za ono što će uslediti. Niti smrdi, niti miriše, nenamtetljivo i sasvim pristojno, ali iskreno, ne znam ni da li bih primetio da dame nisu ni bile prisutne. No, bližio se 21 čas kada kreće spektakl koji se čekao – Rammstein šestorka se spušta liftom (!) na binu i uz „Ramm 4“ kreće uvod u celu priču.

Foto: Paul Harries

Već ste čitali na raznim medijima sve, desetine šlepera, montiranje bine danima, hektolitri benzina i zaista je sve to opravdano jer sve izgleda veće od života i na ivici masovnog požara. Rammstein na ovoj turneji proslavlja 30 godina rada i setlista šara kroz celu karijeru (sem albuma Rosenrot iz 2005. što je pomalo čudno), što meni lično odgovara jer bolje poznajem rane radove benda, ali našle su na setlisti i numere sa skorašnjih albuma Rammstein i Zeit. Ovde bi čovek mogao da primeti kako su se koncertna vremena neupitno promenila čemu je dokaz i ovaj koncert, jer se najveći broj posetilaca trudio da telefonima zabeleži sva ta čuda koja se odigravaju pred našim očima umesto da uživa u koncertu, ali nije to slučaj samo ovde, jedino je bilo više primetno zbog ogromnog broja posetilaca. No, da ne grešim dušu, znala je multietnička skupina pod okriljem Srba sasvim adekvatno da odgovori na hitove te se oko mene tokom pesama kao „Mein Teil“, „Links 2-3-4“ ili „Deutschland“ zemlja doslovno  tresla. I sve scene koje smo očekivali i čekali – kao kuvanje klavijaturiste Flakea u loncu od strane dežurnog piromana Tilla ili zalivanje publike penom na „Pussy“ su bile tu. No, na stranu sva ta teatralnost i spektakularnost ona nikako nije sama sebi svrha, Rammstein više nego očigledno ima pesme i hitove koji su ušli u opštu kulturu i postali vanvremenski, a bez toga ništa ovo ni ne bi imalo smisla.

Foto: Paul Harries

Sama svirka takođe zvuči kao milijarde dolara na gomili, a svakako bi i bilo čudno na ovom nivou očekivati da bude drugačije. Vrhunac prvog dela koncerta i atmosfere je naravno bio na „Du Hast“ i „Sonne“ gde je sve došlo do maksimuma – od pirotehnike do atmosfere u publici, zaista slike koje ostaju za nezaborav. Zatim se bend seli na Abélard platformu gde sa članicama benda izvode „Engel“ u klavirskoj verziji (šteta što je studijska izostala) i uz pomoć čamaca za naduvavanje u kojima se crowdsufingom vraćaju na glavnu binu i izvode još četiri pesme. I oficijelni kraj koncerta dolazi sa himnom „Rammstein“ i za sam završetak „Adieu“ koja simbolično sumira sve ono čemu smo prisustvovali večeras.

Znoj, vatra, ludilo  – Rammstein je odavno postao veći od života i ustoličio se kao jedan od najvećih bendova planete a nas lično raduje da je metal odneo ovoliku pobedu masom i kvalitetom u samom srcu Beograda. Meni na pamet dolazi da je jedino mozda „povratnički“ koncert Bijelog Dugmeta imao više posetilaca, ali iskreno nisam ni za to siguran. Ostaje činjenica da se najtvrđi zvuk svemoćno ustoličio ova dva dana na Ušću i ubeležio jedno dešavanje o kome će se sigurno pričati u decenijama, a legende prenositi u vremenima koje dolaze.