(FOTO, VIDEO) Brutalna dehumanizacija

SMP
Koncerti

Kako stvari stoje, godina koja je tek počela ima potencijala da bude koncertno izuzetno jaka na domaćem terenu što je nešto što nas svakako jako raduje, ali više ćemo o tome kad sve karte budu bačene na sto (i mi sve ispratimo, naravno).

Za jedan od premijernih događaja ove 2024. zadužena je organizacija Hengtajm koja možda jeste mlada, ali agilnošću i kvalitetom preti da se nametne kao izuzetno ozbiljan igrač na domaćem terenu. Ovaj paket obuhvatao je četiri benda prilično različitog zvuka, ali zajedničkog imenitelja ekstremnijeg metal zvuka pod vođstvom velikih Poljaka i naših starih znalaca Decapitated koji su vremenom otplovili u neke modernije vode ali za ovu priliku proslavljaju jubilej svog drugog albuma Nihility, te su se prigodno i okružili malo jačim društvom. Poprište ovog događaja bio je klub Zappa Baza, a organizator je najavio striktnu satnicu koja počinje nešto ranije. Na ulazu u klub stvorio se red koji se, ruku na srce, brzo rasčistio – krajnji rezultat, ceo event je kasnio je oko pola sata, što zaista nije strašno. Kad već spominjemo red, treba reći i lepu činjenicu da je koncert bio rasprodat, dakle, preko 500 ljudi se sinoć pojavilo (kapacitet kluba je oko 700, ali bina je pomerena unapred zbog same produkcije) što svakako raduje, a očigledno se nastavlja trend da naša ruska sabraća spasavaju sve kurentne događaje u Srbiji.

Za početak jedno novo ime za mene, Švajcarci Kassoghta, koji su dobili priliku da otvore ovu ozbiljnu turneju. Informisanjem po internetu saznajem da se radi o bendu progressive death metal zvuka čiji je stil melting pot raznih uticaja, od Gojire preko Opeth pa sve do Arch Enemy deonica, što u teoriji zvuči kao jedna velika mešavina koja najčešće zna trapavo da ispadne. Zbog već pomenute situacije na ulazu, klub je već bio poprilično pun kada je bend izašao na binu te su momci i devojka na vokalu (cela ekipa bez prisutnog bas gitariste) dobili lepu priliku za premijerno predstavljanje. Usvirano i zategnuto sve to zvuči nema šta, švajcarski su to standardi ali cela priča se još nije otrgla od kombinovanja uticaja bez stvaranja nekog prepoznatljivog zvuka. Treba pomenuti da se zvuk još uvek nameštao za jače igrače što je problem što će moriti u većoj ili manjoj meri bendove celo veče jer Zappa Baza nije koncertni prostor već modifikovani klub. Svakako je ekipa lepo prihvatila ono što joj se nudi te mislim da Kassoghta nema razloga da ne bude zadovoljna premijerom u Srbiji.

Brazilski all-female sastav Nervosa je takođe naš stari poznanik, devojke su svirale na početku karijere u Beogradu i Velikoj Plani, kao i na Exit festivalu pre dve godine ako se ne varam. Za ovu skupinu okupljenu oko gitaristkinje, a odskora i vokala, Prike Amaral (zli jezici kažu aktivne i na Only Fans sajtu) je karakteristično često menjanje postave a sa druge strane ukopanost zvuka u klasičnim thrash metal kanonima sa zrnom death metal začina. Iako albumski nisu možda preterano uzbudljive niti donose nešto novo na metal scenu, Nervosa zvuk je svakako namenjen za koncertno izvođenje gde im i leži najjače uporište ali moram priznati da je njihov stil ipak previše „by the book“ za moje standarde. Da, jeste to energično i volim ja stari Slayer i Sepulturu zvuk ali same pesme su mi više vežbe u zvuku i nemaju taj udarac u stomak kakav se očekuje od ovog stila. Barem je to moj utisak jer ih je masa dobro prihatila sa standardnim šutiranjem i mlaćenjem glavurdama a teskobe sa nameštanjem zvuka su ovde bile posebno očigledne u solo i melodičnijim deonicama kad je cela priča bila baš bolna za slušati.

Kako bilo, Nervosa očigledno ima bazu fanova ovde, ali mene su teško sinoć ubedili u ono što rade, ali na kraju krajeva bitno da je bilo onih koji su uživali.

Skup starih znanaca se nastavlja sa mojim ličnim favoritima za večeras, legendarnim Incantation. Iako sam ove perjanice NYDM zvuka već gledao nekoliko puta, susret s njima se ne propušta te sam se unapred naoštrio na vrhunsko mlevenje… Koje sam i dobio za sve pare. Stara death metal kuka John McEntee i njegova kohorta očigledno nije došla da uzme zarobljenike sinoć, nije bilo ni mnogo priče već samo predstava koja je na terenu pokazala zašto su Incantation jedan on najkopiranijih i najuticajnijih bendova u crnom podzemlju. Treba podvući da su Incantation imali i najbolji zvuk sinoć, a setlista je bila po principu red starog, red novog: sveukupno 10 pesama a od toga pet sa prva tri albuma što je meni kao starom fanu i bio vrhunac nastupa. Poslednji solidni album Unholy Deification je takođe dobio mesta na listi a sama publika je za sada najvatrenije ispratila dešavanja sa bine.

Sve u svemu, Incantation je suvereno objasnio ovim nastupom zašto je tu gde jeste a ja već sada prosto znam da ćemo se mi opet videti u Srbiji, što naravno ne planiram da propustim.

I za sam kraj, glavno jelo večeri – poljska mašina za ubijanje Decapitated stupa na scenu i bez ikakve filozofije udara maljem sa „Perfect Dehumanisation (The Answer?)“, prvom numerom sa Nihility sa čini se malo muljavijim zvukom nego Incantation. To ipak ne odvlači pažnju sa činjenice da je Decapitated zategnut do krajnjih granica i predstava albuma tuče kao cigla u glavu po redu sa vrhuncem naravno na „Spheres of Madness“ koju su, kako se čini, čekali svi u klubu to veče. Bend nije propustio da odsvira ni bonus numeru sa albuma, obradu „Suffer the Children“ od legendarnih Napalm Death, što je najstarije fanove opet dodatno zagrejalo. Ovo je album koji je mene 2002. i uveo u Decapitated priču te je bilo baš prijatno podsetiti se prohujale mladosti uz mitraljeske hitove dok je James Steward na bubnju sigurno učinio pokojnog Viteka ponosnim.

Bez suvišnog dangubljenja, sastav kreće dalje uz hitove sa poslednja dva albuma, atmosfera i dalje na nivou u publici ali meni se čini da je ovde zvuk malo izgubio na kvalitetu – možda zbog toga što je Nihility ritmičniji a na novim numerama ima više melodija koje su znale da se izgube u buci Zappa Baze. No, intenzitet ne jenjava te Decapitated privodi kraju nastup onako kako ga je i počeo – furiozno i brutalno. Za kraj i ovde stoji činjenica koju sam izneo za Incantation – siguran sam da ćemo se i sa ovom ekipom opet družiti jer je više nego očigledno da uzajamna ljubav između nas i njih traje.

Sve u svemu, kad se podvuče crta jedna vrlo dobro realizovana predstava brutalnog metala sinoć, pišemo organizatoru plus i jedva čekamo dalja druženja sa njihovim paketima… A mi se malo odmaramo i nastavljamo sa Taake!

Komentari