(FOTO) Proključala je slovenska krv!

SMP
Izdvojeno, Koncerti

Neprikosnoveni vladari srpskog metal podzemlja, black metal veterani The Stone, koncertom u Domu omladine Beograda obeležili su jedinstven jubilej – 20 godina od objavljivanja legendarnog albuma Slovenska krv. Kako je i najavljeno, sastav je prvi put u dosadašnjoj karijeri odsvirao ovo kultno izdanje u celosti, i već to je dovoljno da (uz ostatak set liste, furiozan nastup pratećeg benda i ukupnu atmosferu koja je vladala te paklene noći) uvrstimo ovaj koncert u anale domaće scene kao jedan od najvažnijih i najbolje realizovanih ikada!

Priliku da uveličaju ovo dešavanje dobili su necro speed thrash metalci Terrorhammer, koji će tokom novembra objaviti novi album za Osmose Productions. Bio je ovo, dakle, perfektan trenutak da ekipa predstavi svoje vizije, s obzirom da ih ne viđamo tako često na lokalnim binama. Trojac je u potpunosti opravdao (u mnogome i prevazišao) sva očekivanja, i ono što smo videli bila je visokooktanska old school rasturačina u maniru najfinije Venom/Motorhead/Bathory zaostavštine! Savršen zvuk i sirovo prangijanje od početka do kraja, bez uzimanja zarobljenika. Svi su bili na visini zadatka, ali valja istaći bubnjara Debiłczynu koji je objasnio kako se to radi kada govorimo o metalu ove vrste – udarao je nesputano i sa takvom žestinom i silovitošću kao da sutra ne postoji! S obzirom da govorimo o momku od tek 21 godinu, upravo ta mladalačka energija, razuzdan duh (i perfektni brkovi) dali su poseban pečat celom performansu. Slično se može reći i za raspoloženog basistu Necro Scum Apocalypsoa (istih su godina), dok je prekaljeni ratnik i veteran iz hiljadu bitaka Pentagramator The Helltyrant (aka Vermis), iskustvom i autoritetom u potpunosti držao ovaj blasfemični orkestar pod kontrolom.

Sve u svemu, mislim da neću preterati ako kažem da je ovo bio jedan od ponajboljih nastupa nekog domaćeg benda u novijoj istoriji. Publika ih je odlično ispoštovala, i jedine kritike koje su mogle da se čuju bile su vezane za odsustvo mercha – mnogi su bili raspoloženi za majicu, bedž ili kakav prišivač, ali ništa od toga ovaj put. Ostaje da im poželim sve najbolje u promociji albuma kada isti ugleda tamu noći.

Bina se polako pripremala za The Stone, te sam iskoristio priliku da se ispozdravljam sa dragim ljudima, kojih je na ovom događaju bilo zaista mnogo. Sadašnji i bivši članovi raznih bendova, fanzinaši, foto reporteri, organizatori metal koncerata, ekipa koja je deo scene (na ovaj ili onaj način) dugi niz godina – podrška koja uvek mnogo znači. Ono što bi, međutim, bilo lepo za videti su i mlađe metal snage, ali nažalost, uglavnom starija generacija bila je prisutna na koncertu. Ne znam da li omladince više privlače neke druge stvari i generacijski jaz postaje nepremostiv ili je nešto drugo u pitanju, ali tako je kako je. Sala se poprilično napunila do početka The Stone nastupa, i sve je bilo spremno za elitnu black metal seansu.

The Stone je od prethodnog nastupa koji se desio pred korona pandemiju u maloj sali Doma omladine prošao kroz dodatne promene u postavi, te su u ekipi sada novi bubnjar (Nikola) i gitarista (Inimicvs). U sviračke kvalitete obojice uverih se nedavno u Zagrebu, i nema tu greške – momci su perfektno pojačanje, i uz jedinstvenu set listu koja će da usledi, bilo je jasno da nas čeka neponovljiv zvučno/vizuelni spektakl.

Dakle, Glad za mikrofonom, Kozeljnik na gitari, Vrag na basu, i novi dvojac proveli su nas kroz Slovensku krv i pesme koje su obeležile kako The Stone karijeru u jednoj fazi, tako i domaću scenu. Sa današnje tačke gledišta a što sam pominjao i u recenzijama novijih The Stone izdanja, progresija benda je konstantna, ekipa je odmakla od slovenske paganske tematike, modernizovala zvuk i tehnički zategla priču do savršenstva. To je sve sasvim prirodno i maksimalno podržavam, ali ovaj put vraćamo se u vreme kada je interesovanje za domaći metal bilo znatno veće nego danas, kao i na album koji po mišljenju mnogih predstavlja sam vrh kreativnog stvaralaštva (muzika, tekstovi, atmosfera) u ekstremnom metalu na ovim prostorima.

Zvuk oštrenja mača odjekivao je sa razglasa – bez pogovora jedan od najboljih početaka nekog albuma i kreću „Za kosti otaca“. Atmosfera polako ali sigurno ide ka usijanju, a ja sam se po ko zna koji put uhvatio u razmišljanjima koliko je The Stone anomalija ovih prostora i sastav koji toliko dugo opstaje na samom vrhu u poprilično teškim, skoro nemogućim uslovima. Srbija nije Poljska, nije ni Skandinavija, i svako ko je ikada pokušao da se na duže vreme bavi domaćim metalom i održava bend na iole pristojnom nivou, zna koliko je tu potrebno posvećenosti i odricanja. Upravo zato ogromno poštovanje ide ovoj ekipi za sve što rade dugi niz godina, i što se zamor ne oseti ni jedne sekunde na koncertima. Naprotiv, bio je ovo po svim merilima svetski performans i šou kakav uglavnom očekujemo od stranih bendova.

„Ustaj mati zemljo“, „Dabog“, „Bogovi od srebra“… ređaju se himne sa pomenutog albuma, bend usviran, mašina koja melje sve pred sobom. Što se zvuka tiče, možda je sve moglo biti za nijansu tiše, ali to su već detalji i svakako je zavisilo od pozicije sa koje se posmatrao koncert. A možda to već i godine progovaraju iz mene, pa ne bih više na tu temu.

„U kamenu“ je očekivano izazvala pakao u publici, headbanging i šutke, kako je i red. Lešinari potom raširiše krila, zapeva i hiljadu mačeva, da bi „Knez visokih šuma“ izazvao skoro orgazmičnu atmosferu i odjavio centralni deo koncerta. Šta reći osim to je bilo to – neponovljiva izvedba antologijskog albuma i nastup o kojem će se dugo pričati.

Sledi intro, i prelazimo na Kosturnice, aktuelno The Stone izdanje koje do sada nije koncertno promovisano u Beogradu. Bend izvodi četiri pesme u komadu (naslovna, „Pramaglina“, „Ime koje su razvejali vetrovi“ i „Okamenjen“), da bismo ponovo skočili u prošlost uz „Tragom hromoga vuka“ i za kraj, drevne numere iz Stone to Flesh dana – „Vihor paganske osvete“ i „Serbian Wood“.

U jednom trenutku sa bine se obratio i Milan Rakić u čijoj organizaciji je ovaj koncert i realizovan, a koji je i u The Stoneu ostavio svoj trag kao basista/klavijaturista u jednom periodu (a sa Kozeljnikom i Gladom i kroz May Result), i iskazao svoj respect bendu za sve što su uradili tokom svih tih godina postojanja. Sa druge strane, i on, kao i ostatak MM Concerts/Serbian Hellbangers ekipe zaslužuju sve pohvale za profesionalnu organizaciju ne samo ovog, već i svih koncerata u njihovoj produkciji. Satnica je maksimalno ispoštovana, i sve je proteklo u najboljem redu.

Na kraju, ako ste propustili ovaj događaj, propustili ste mnogo. The Stoneu još jednom skidam kapu na istrajnosti, uz želju da obeleže još sličnih jubileja u godinama koje su pred nama.

Komentari