(FOTO) Vatreni ponedeljak: Pestilence i ekipa prodrmali Novi Sad

Četiri godine je bilo potrebno da nas Pestilence, odnosno Patrick Mameli i neka varijanta tog benda, ponovo posete. Ovog puta, samo dešavanje je bilo drugačijeg tipa, jer pored potpuno nove postave (što je u Pestilence taboru gotovo svakodnevna rutina), koncert je održan u Novom Sadu, a sama turneja bazirana na “old school” setu, odnosno pesmama sa prva četiri Pestilence albuma. Za neke, to je bio pravi potez, a za one željne da čuju i noviji Pestilence materijal, baš i ne. Mi takvi kakvi smo, uglavnom na sve imamo zamerke – postava, zvuk, grad u kojem je koncert, cene i sl. Lično, nemam neki problem s tim stvarima previše – koncert je takođe, a što mnogi zaboravljaju, i dobra zabava, a prisustvovati ovakvom jednom događaju u ponedeljak (koji po defaultu malo ko voli) je bilo veoma lepo iskustvo.

Elem, kako se to kaže, čast da otvore koncert imali su Violentor, italijanski trio koji zvuči kao kada bi Motörhead svirao thrash metal. Mislim da je to najbliža definicija. Uglavnom, bučno, brzo, prljavo i sasvim solidno za otvoriti svirku. Nakon njih, na bini je (takođe) izašao trio, ovaj put iz Holandije – Distillator nam je isporučio old school thrash metal sa brzim deonicama i odličnim sviračkim umećem. Bubnjar ubija, zaista. Bas gitara se slabo čula, a s obzirom da su trio, osetilo se da manjka, naročito pri solažama. Publika, koje je okvirno u tom momentu bilo oko 150, se malo više zainteresovala za Holanđane, ali je to i dalje bilo prilično mlako.

Moram spomenuti, i uvek ću, satnica se poštovala, pa se nakon Distillatora na binu popeo brazilski Rebaelliun, a i oni su, zanimljivo – takođe trio. Ovog puta i promena tempa i (pod)žanra, te ispostaviće se na opšte oduševljenje – death metal. I to onaj iskonski, pravi, teški. Iako vidno pod uticajem Morbid Angela i generalno stare škole death metala bez previše tehnikalija, Rebaelliun je pucao iz svih oružja – blast nije prestajao, gitare teške a vokal besan, demonski, kao iz pakla. Zaista, nisam ranije obraćao pažnju na ovaj sastav, a nakon ove demonstracije sile, postadoh fan. Atmosfera se vidno popravila, krenula su i prva gurkanja, šutke, dok se sama Fabrika još više popunila s cifrom od recimo 200 duša. Svaka čast Pestilenceu što su ovaj bend poveli na turneju, bio je to pun pogodak!

I onda ekipa i nosioci turneje Fight the Plague – Pestilence! Kao što navedoh na početku, old school set – na spisku su pesme sa albuma Malleus Maleficarum, Consuming Impulse, Testimony of the Ancients i Spheres. Bend koji je uticao na mnoge svojom verzijom death metala sa mnogo upliva progressive/fusion jazz zvuka. Mogli smo čuti neizostavne hitove poput “Malleus Maleficarum / Antropomorphia”, “Parricide”, “Chronic Infection”, “Twisted Truth”, “Mind Reflections”, “Land of Tears”… Mameli više raspoložen nego pre par godina u Beogradu, nešto bolji kontakt s publikom takođe, no, izgovarao je gotovo iste reči nakon svake pesme – “You are awesome!”. Da smo baš preterano sjajni, i nismo, ali prisutna publika je ispoštovala ekipu, pevalo se, skakalo, budile neke stare emocije kod starijih, to je sigurno. Bilo je i klinaca, što je svakako plus i uvek lepo za videti.

Što se samog nastupa tiče, vrlo korektna svirka, možda pomalo statično na bini, ali nekako to vidim u tome da je ekipa relativno nova (u postavi su sada slovenački basista Tilen, kao i rumunski muzičari iz benda Necrovile, gitarista Calin i bubnjar Septimiu), pa možda pomalo i neuigrana kao tim. Siguran sam da će tokom turneje i to biti ispravljeno.

Nakon otprilike sat i petnaest, Pestilence se na kratko povukao, ali i vratio na bis. Moram napomenuti da su rasveta i razglas bili na vrlo visokom nivou, a ono što bih takođe pohvalio je zaista raznovrsna ponuda mercha svih bendova – majice, vinili, diskovi, kasete sa više nego korektnim cenama. Meni ipak ostaje žal što ova turneja nije zahvatila i poneku pesmu sa aktuelnog albuma Hadeon koji su objavili prošlog meseca, jer se radi o fantastičnom izdanju. Ali biće prilike i za to u budućnosti, nadam se.