Petak 8. maj tekuće godine će ostati upamćen u istoriji srpske koncertne metal scene kao svojevrsni presedan. Naime, bar ja ne mogu da se setim da su za jedno veče u našem glavnom gradu paralelno održana tri koncerta jačih imena. Dok su fanovi modernog metal zvuka mogli da posete Manntra nastup na Zappa Barci a ljubitelji metal starine imali priliku u Festu da posvedoče povratku John Cyriisa u Agent Steel, naš najdugovečniji metal bend The Stone je obeležio izlazak novog albuma Kletva, a takođe i proslavio 30 godina kontinuiranog rada, što je svakako presedan na domaćoj sceni. Iako sam se pomalo i kolebao da vidim Agent Steel sa legendarnim ludim vokalom, ipak je realnost prevagnula – na svu sreću, kako ćete već saznati u odvojenom izveštaju s tog koncerta jer je Cyriis opravdao reputaciju. Da li je do tog istovremenog održavanja više koncerata ili šta već, mora se napomenuti da je broj fanova bio ipak ispod očekivanja sa nekih 200 duša u publici. Šteta, no šta je tu je…
-
- Nastupili: The Stone + Orb Ov God
- Lokacija: Zappa Baza, Beograd
- Datum: 08.05.2026.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Adam Drvenica
Čast da otvore dešavanje su imali novosadski Orb Ov God, novo ime na sceni iza kojeg stoje iskusne glave koje su se skupile u želji tretiranja black death metal zvuka. Petorka nas je u nekih 40-ak minuta provela kroz svoju viziju melodičnijeg zvuka sa jasnim Dissection i Emperor uticajima. Moram da priznam da klavijature koje su bile na sceni nisam baš najbolje čuo, te su glavnu reč vodile gitare i pevač vrata ukrašenog impozantnim rogovima. Ekipi je srce na pravom mestu, no ipak se mora primetiti da još prostora za rad i napredak itekako ima ne bi li bend došao do nekog samosvojnijeg izraza. Svakako ćemo ih pratiti jer deluje da se tek zahuktavaju.
Vreme je za glavno jelo i uz ambijentalne deonice koji započinju numeru „Besi“ s Kletve petorka obavijena dimom stupa na scenu. Treba apostrofirati da opet postoji promena u sastavu jer je na mestu druge gitare Nenad Domuz, čovek poznatiji po nekom drugom metal miljeu i radu u bendovima kao Violent Chapter ili Fullsize ali sasvim se dobro snašao u novoj ulozi dok je na bubnju sada već standardno lice, Slovenac Ivan Cepanec.
Bacanje kletve započinje sa „Trag u večnosti“ s novog albuma i ovde se odmah vidi da taj materijal funkcioniše više nego dobro uživo i uklapa se u celokupnu zvučnu postavku benda. Odmah posle idemo na snažno vraćanje u prošlost s kultnom „Tragom hromoga vuka“, a u internom razgovoru s Kozeljnikom sam saznao da će setlista dati akcenat na noviji The Stone period što se ispostavilo kao tačno, ali bilo je tu i nekih lepih iznenađenja za ljude koji prate posvećeno bend. Pre svega bih apostrofirao pesmu „Dok se bliži propast neizbežna“ sa albuma Magla iz 2006, čemu se iskreno nisam nadao ni u snovima čime je iznenađenje bilo još lepše. I svakako The Stone je rešio standardno za njih da ne podilazi nikome te da odsvira jedan set sa bacanjem akcenta na novi album sa koga su odsvirane prve tri pesme, a sa prethodnika Kosturnice na kome je Glad debitovao (u albumskoj formi) takođe je „Okamenjen“ bio pomalo neočekivan izbor, uz neizbežnu naslovnicu. Treba reći i da je zvuk bio više nego dobar te su se svi elementi jasno razaznavali – možda bih samo vokal voleo da se čuo malo glasnije, ali to su već nijanse.
Fanovi sa svoje strane prave dobru atmosferu uprkos umanjenom broju što smo već napomenuli, a rekao bih da su najsnažniju reakciju izazvali osvrti na Teatar Apsurda (koji se možda uz Nekrozu ustoličio kao najpopularniji album benda) „Gavranovo“ i „Ja Car i Bog“. Mislim da smo došli do faze kada više nema ni svrhe okretati se ka Nefas eri uživo jer je Glad suvereno lice koje vodi priču već duže vreme i jasno je da je odavno neraskidivi deo cele sage oko The Stone.
Za kraj je bilo logično vraćanje tamo gde je sve počelo, u Stone to Flesh period i „Za korak Paklu bliže“ koja je iscedila poslednje kapi znoja od okupljenih i bend se povlači sa scene uz „1168“ outro koju obavija vazduh u epilogu kletve. Ravno sat i po, što će reći itekako pošteno, možda je čudan izbor da ništa sa Slovenske krvi ili Zakona Velesa nije odsvirano, ali oba albuma su imala svoje proslave u prethodnim godinama (o čemu takođe pisali) te je meni daleko više i prijao ovaj izbor namenjen obožavaocima.
Dakle, kletva je sinoć uspešno bačena a The Stone je po ko zna koji put dokazao da je na vrhu naše scene i nemaju nameru da menjaju taj položaj te da tvrdoglavo nastaju dalje uprkos bilo kakvim promenama generalne klime i raspoloženja.
