Nikola Dušmanić je bubnjar black metal kulta The Stone, te black metal sastava/projekta Ptomain sa članovima bendova Infest i Bane. Aktivno se bavi snimanjem i produkcijom u svom studiju, a takođe radi i kao „session“ bubnjar. Hobiji su mu sakupljanje originalnih diskova i kuvanje.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Backbone – Two Sides (Automatik, 2007.)
I dalje se sećam prvog preslušavanja ovog albuma pre skoro 18 godina, koji je na neki način obeležio početak moje bubnjarske karijere. Imao sam i priliku da gostujem sa ovim bendom u lokalnom petrovačkom kafiću Džek, gde sam se prvi put popeo na binu i odsvirao prvu pesmu uživo. Svako ponovno preslušavanje ovog albuma me vraća u taj period. Ako izuzmemo nostalgiju, ovaj album je po mom mišljenju jedno od najboljih, ako ne i najbolje srpsko nu metal izdanje. Najviše do izražaja dolaze sjajni aranžmani na bubnjevima, melodične bas linije koje daju poseban ruh pesmama i energični vokali sa vrhunskom dozom emocije. Jako mi je žao što su članovi benda otišli svojim putem i što drugi album nikada nije ugledao svetlost dana.
Quasarborn – A Pill Hard To Swallow (Samoizdanje, 2016.) – recenzija
Nakon što sam u jednom periodu gotovo prestao da slušam domaće metal bendove, pronalazak Quasarborna je definitivno bio povratak nade u domaću metal scenu, u svakom smislu. To mi je takođe otvorilo vrata ka velikom broju drugih domaćih metal bendova i omogućilo da upoznam divne ljude. Album A Pill Hard To Swallow je krcat sjajnim rifovima, solažama i tekstovima, kojih nikako da se zasitim svakim narednim preslušavanjem. Nema potrebe komentarisati individualne sviračke sposobnosti i instrumente, jer je sve zaista brutalno i lepo spakovano u svakoj pesmi. Uzevši u obzir kvalitet snimanja, miksinga i masteringa, ovaj album je dokaz da je moguće zvučati svetski u Srbiji. Kao omiljene pesme sa albuma bih izdvojio „Mamula“, „Clouds“ i „Bastion“. Takođe, slušanje i sviranje ovog materijala na bubnjevima me je nateralo na dosta rada i vežbanja, te je preko YouTube snimka dovelo i do poznanstva sa Lukom Matkovićem, a kasnije i gostovanja sa bendom na koncertu u Užicu 16. oktobra 2021. godine. Na ovom nastupu, koji će mi ostati u divnom sećanju, imao sam priliku i čast da menjam njihovog bubnjara Tihog. Taj trenutak je za mene bio podizanje sidra iz nekih starih voda i kretanje novim putem.
The Stone – Kosturnice (Immortal Frost, 2021.) – recenzija
Kao neko ko je preslušao sve što je The Stone ikada izdao, izabrati ovaj album je bila jako teška odluka, jer sam takođe i veliki fan starijih izdanja Magla, Umro i kompilacije Crna hronika. Međutim, Kosturnicama dajem prednost u odnosu na sve prethodne albume zbog zaista sjajnih i kompleksnih aranžmana na bubnjevima za koje je zaslužan Honza Kapák, moj veliki uzor i motivator da budem gde jesam. Gitare su perfektno iskomponovane i odsvirane, mračne, a u isto vreme raznovrsne i melodične, dajući svakoj pesmi posebnu čar. Bas linije, takođe jako primetne, što i nije često u black metalu, ne dozvoljavaju pesmama ni trunku monotonije. Na sve to leže Gladov perfektno jeziv vokal kao i tekstovi, od kojih sam se ježio pri prvom slušanju, pogotovu na pesmama „Pramaglina“, „Omnicid“ i „Okamenjen“, koje bih i izdvojio kao omiljene.
