Milan Pećanac je basista i prateći vokal u novosadskom thrash metal/HC sastavu War Engine. Takođe, odnedavno je pojačao i redove heavy veterana Pergament, a već neko vreme je i session basista u grupi CrossOver. Pored muzike bavi se naukom. Radi na doktorskoj tezi i drži vežbe na nekoliko predmeta na Departmanu za proizvodno mašinstvo FTN-a.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
– Pre nego što otpočnem, želeo bih da izrazim veliku zahvalnost redakciji na pozivu da sačinim ovu ni malo jednostavnu listu, jer ima toliko albuma koji zaslužuju da se nađu na ovoj listi i koje bih sigurno postavio da nisam ograničen na tri albuma. Mogu reći da War Engine ima gotov album koji ste vi iz SMP premijerno recenzirali, uskoro je i promocija istog. Pergament takođe sprema nešto za fanove, mislim da će biti interesantna priča pošto je u planu remaster starih pesama, a novih ima podosta, mislim da publika neće ostati razočarana.
Antologija – Nemiri (One, 2007.) – recenzija
Antologija je bend koji sam prvi put čuo kao srednjoškolac. Ulazim u lokal (čuveni Pik u Apatinu, koji se ponovo otvorio) i oduvalo me na keca direkt sa vrata. Dobijam demo (Poslednji let) od ortaka i bukvalno mi je bio na repeatu mesecima… Nedugo zatim sam i upoznao ekipu, a Stevo (basista) počinje da mi daje časove sviranja. Sad sam baš skrenuo teme… Nemiri je album koji je kompleksan i stvarno ima raznolik opus pesama, što bržih, što sporijih, gde se takođe može čuti i progessive koji mi je zagolicao uho, privukao pažnju i uveo u svet prog metalurgije. (smeh) Nije što su moji (Apatinci), ali ovo stvarno ljudi trebaju da čuju. Pesme sa Nemira koje izdvajam su „Poslednji let“, „Moć“ i „Tu na ivici“.
Pero Defformero – Undergrand (Multimedia, 2009.) – recenzija
Ovaj bend nije potrebno predstavljati, svima poznata i uvek vesela ekipa muzičara. Po mom skromnom mišljenju sa jednom od najboljih produkcija koje sam čuo. Sećam se prvi put kada sam ih čuo, bio sam u fazonu: koji k***c je ovo, ko normalan ovo može slušati i zašto baš kombinacija teške metalštine sa folk pevanjem. Pošto sam jako tvrdoglav, rekoh sebi aj da ih pomnije poslušam i zaljubio sam se u Saletove rifove i Bišketove trilere do kraja albuma. Bukvalno ima sve što jedan autentičan bend treba da ima (da ne spominjem izgled benda na bini sa još upečatljivijim Bišketom u belom odelu i tonama zlata oko vrata). Odgovorno tvrdim da je Pero Defformero skup vrhunskih muzičara na jednom mestu u svakoj dosadašnjoj postavi. Kod ovog albuma stvarno ne znam šta bih rekao, jer moj vokabular ne poseduje reči koje bi adekvatno mogle opisati isti, čak ne znam koje bih pesme mogao izdvojiti, jer svaka gađa neku drugu emociju, te bih redakciji ili čitaocima prepustio izbor najboljih pesama.
Bombarder – Bez milosti (Explosive, 1991./Nuclear War Now!, 2017./Grom, 2020.) – recenzija
Bombarder je bend koji, kao što svi znate – razvaljuje, što i sam Nešo kaže. Album iz naslova je dobio poprilično sličan tretman, kao i Undergrand. Trebalo mi je malo više vremena da ga svarim, jer moje (srednjoškolsko) uho nije naviklo na produkciju kakvu ovaj album ima. Međutim, vremenom, kako sam naučio da slušam, uvideo sam veličinu i lepotu ovog albuma i njegov uticaj na mnogobrojne muzičare sa naše scene jednostavno ne može biti zanemaren. Pesme sa albuma koje izdvajam su: „Horde“, „Kuga“ i „Metalni Bog“.
