Nikola Milošević je basista i prateći vokal novosadskih pagan/black metalaca Ognjena Kočija. Pored toga, nastupa i sa bendovima Architect of Pain i Mangled. Diplomirani je farmaceutski inženjer.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

The Stone – Golet (Folter, 2011./Satanic Deathcult, 2012.)recenzija

Odgovorno tvrdim da je ovaj album vrh muzičkog opusa ovog benda, kao i verovatno vrh srpske metal scene generalno. Album koji je došao posle ovog, Nekroza je takođe odličan album, ali je Golet ostavio veći utisak na mene, prvenstveno zbog rifova ali i tekstova. Tekstovi na ovom albumu su po mom mišljenju njegov vrhunac, jer uprkos tome što je tematika tekstova promenjena u odnosu na starije albume tipa Slovenska krv i Magla, tekstovima ne fali kvaliteta ni dužine, bez obzira da li su na srpskom ili na engleskom jeziku, što govori o ogromnom talentu Nefasa kao tekstopisca.

Space Eater – Passing Through The Fire To Molech (Pure Steel, 2014.)recenzija

Dok je Golet vrhunac srpske metal scene, Passing smatram za vrhunac srpske thrash metal scene, i dok je Passing dosta drugačiji od pređašnjih albuma Space Eatera, u smislu da je album gravitirao dalje od nekih više speed metal orjentisanih pravaca Aftershocka, za neki moj ukus thrasha je album izuzetno prijatan, dok na celokupan pogled albuma takođe pozitivno utiče i produkcija koja je mnogo bolja nego na prošlim albumima.

Alogia – Elegia Balcanica (Miner, 2014.)

Alogiju smatram za pionire prog stila i zvuka na našim prostorima, pogotovo braću Brankoviće koji su po mom mišljenju jedni od najboljih gitarista kod nas. Elegia je album ovog benda koji po meni najviše okuplja sve te faktore u jedno pakovanje, sa nekim uticajima stranog proga i bendova poput Dream Theater sa dodacima klavijaturskih i produženih gitarskih solaža. Tekstovi, iako nisu preterano dugački u odnosu na pesme, ni najmanje nisu prosti ili lako zaboravni.