Srđan Ranisavljević je gitarista bendova Putrid Blood i Mortal Kombat. Hobiji su mu, kako kaže – sport, čitanje, igranje video igara i gledanje serija. Diplomirao je na ekonomskom fakultetu i trenutno radi u IT firmi.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)

Ovo sam dosta slušao 2000/2001. kada je izašlo. Šaren, ali baš lepo zaokružen kao celina. Album je tada ispratio situaciju u društvu, a i danas je prilično aktuelan. Na nekoj eksurziji su nas prebacili iz zadnjeg dela autobusa u prednji deo, da nas “drže na oku”,  pa smo u znak protesta u loopu četiri sata puštali “Fool Control”, “Pump It”  i “Troops of Doom” od Sepulture. Kakvi mali kreteni, ne znam kako neko nije ustao da nas išamara. (smeh)

Concrete Sun – Sky is High (Samoizdanje, 2011./Miner, 2012.)recenzija

Kada sam prvi put čuo “Last Man Under the Sun”, bio sam u fazonu: u jebote, kako su se ovoga setili. (smeh) Ima sjajnih melodičnih delova, ali i heavy momenata da ti pukne vrat od mlaćenja glavom. Ovo je bend sa kojim sam počeo da slušam stoner/sludge… Tada sam mislio da imaju veliku šansu da se probiju… Dobre pesme, dobri svirači, bend je bio baš naložen tih par godina, bili su super i uživo… Šteta što su tada stali, ali sam čuo da se ponovo okupljaju. Jedva čekam da čujem nešto novo.

The Stone – Golet (Folter, 2011./Satanic Deathcult, 2012.)recenzija

Kada bi me neki stranac pitao da mu preporučim ekstremni metal album iz Srbije, to bi definitivno bio Golet. Produkcijski, tekstualno, svirački i aranžmanski, The Stone može da stane na crtu bilo kom skandinavskom BM bendu. Teško sam se odlučio između Nekroze i Goleti, ali za mene lično, Golet je pobedio sa atmosferom.

Komentari