Čaba Nemet je novosadski umetnik, muzičar i strastveni kolekcionar ploča, kompakt diskova, i ostalih, kako kaže, “momenata koji život znače”. Bavi se grafičkim dizajnom, ilustracijom, web dizajnom, umetničkom i primenjenom fotografijom i vizualnom komunikacijom. Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu predstavlja segment kreativnog angažovanja u žanru heavy metala i rock muzike generalno. Izlagao je do sada na tri samostalne i 70 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je 16 nagrada za svoje stvaralaštvo iz oblasti grafičkog dizajna, ilustracije i likovne umetnosti. Zastupljen je u 6 enciklopedija likovne umetnosti, u enciklopediji grada Novog Sada i u brojnim knjigama, studijama i publikacijama iz oblasti likovne i primenjene umetnosti. Osnivač je i lider benda Ancient Sorrow.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Odabrati tri najbolja srpska metal albuma je lak zadatak, otprilike kao kada te dželat tokom mučenja ljubazno priupita: koji prst prvi da ti odseče… pa ti sada budi pametan. (smeh) Domaća produkcija metala je neizmerno bogata kvalitetnim izdanjima i teško je izdvojiti samo tri favorita, a ne učiniti nepravdu prema ostalima… Ako gledamo globalnu produkciju srpskog metala obavezno pri ovakvoj temi treba spomenuti velike pretke: grupu Gordi i albume Pakleni Trio i Kraljica Smrti, Heller i istoimeni album, Bloodbath sa Toxic Death i Traumatic Memories, Annathemu i album Empie of Noise i pre svega Bombarder – Bez Milosti, kao fundament svega što će se kasnije dešavati u žanru ekstremnijeg zvuka… Što se tiče mog trenutnog izbora za tri najbolja albuma iz novije produkcije, lista bi se mogla menjati bukvalno svaki dan (svakako bih spomenuo: Tales of Dark… – Fragile Monuments, Ámok – Szent Vér, Ashen Epitaph – Somewhere Behind the Nervecell, May Result – Svetogrđe, Bane – The Acausal Fire, Paimonia – Contagion Through Aeons, Khargash – Pathway Through Illumination, Bethor – Anarchia Diaboli, Sacramental Blood – Ternion Demonarchy, Alitor – Eternal Depression itd.), ali da zadovoljim formu i da presečem sa ova tri za mene nekako najdraža:

The Stone – Magla (Folter, 2006.)recenzija

Album koji posmatam kao neraskidivu celinu svih elemenata koji ga čine kompletnim – muzika, atmosfera i likovna oprema (ilustracija i fotografija). The Stone ritual koji nosi ogromnu dozu zloslutne atmosfere koja uznemirava i vibrira tokom preslušavanja. Mračan bes se može bukvalno osetiti u vazduhu, a svaki sekund beleži neverovatnu dozu iskrenosti, u duhu old school elemenata žanra, a opet sa autentičnim pečatom. Fascinantno je kako The Stone svakim novim albumom uspeju da kreiraju drugačiju atmosferu i svojevrsni progres u odnosu na prethodna izdanja, ali za mene je Magla onaj pravi The Stone, album koji mi automatski uleće u sliku kada se spomene bend.

Infest – Cold Blood War (Xtreem, 2014.)recenzija

Bend i album od kojeg tačno znate šta možete da očekujete i isto to i dobijate – pravo u lice, direktno 666%!!! Od prvog sekunda se nađete u presi za metal, beton, meso i krv – i mašinerija vas ne štedi do kraja albuma… pa ko preživi. (smeh) Death/thrash legija kontinuirano proizvodi albume premijum klase i mogao bi se naći bilo koje njihovo izdanje na ovoj listi ali meni je nekako Cold Blood War najdraži, u mrtvoj trci sa najnovijim Addicted To Flesh. Posebno mi je drago što je ovo beskompromisno delo izdato i na prelepo urađenom vinilu, poslastica za nas nepopravljive manijake.

Bombarder – Okot iz pakla (Grom, 2016.)recenzija

Svi prethodni albumi Bombardera su dragulji svaki za sebe, izdanja koja su nezaobilazna i obavezna u svakoj čestitoj metal kolekciji. Svaki za sebe su kao posebni krajputaši vremena i okolnosti koje su pratile i bend i živote svih nas koji smo genezu domaćeg ekstremnog metala pratili još od ranih osamdesetih prošloga veka… Okot iz Pakla nam predstavlja Bombarder u novom ruhu, jači i moćniji nego ikada! Ukusi su različiti, mnogi su pri mišljenju da Bombader mora obavezno da zvuči kao na starijim albumima, da je bespotrebna savremenija produkcija itd. Što se mene tiče, ovo je najbolji album koji je Bombarder ikada objavio, delo u kome se može uživati svaki dan, potonuti u nemilosrdno rifovanje, odlične aranžmane i nepogrešivu old school atmosferu, bez obzira na već pomenutu “ispoliranost”… Moj savet: otvoriti svoje omiljeno pivo, staviti Okot iz pakla CD u sokoćalo i… R.A.Z.V.A.L.J.U.J.!!!