Smederevac Slobodan Jovanović, poznatiji pod pseudonimom Slobicus Doomicus, bavi se grafičkim dizajnom već deceniju i do sada je uradio preko 40 CD izdanja kako domaćih, tako i inostranih bendova. Ovo su samo neki od njih: Alister, Alogia, Numenor, The Hell, My Last Suicide, Awaiting Fear, Despot, Monolit, Crimson Sun, Kaunis Kuolemation, Edenian, Sorrowful Land, itd. Pored kompletnog artworka za bendove, radi dizajn plakata i majica, a amaterski se bavi fotografijom. Radove možete pogledati na Slobodanovoj Facebook stranici.
Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?
Psychoparadox – Apeiron (Samoizdanje, 1998./Rock Express, 2003.) – recenzija
Prvo, i po mom mišljenju, veoma zasluženo mesto! Godina je 1998. U to vreme, naša scena je počela lagano da se budi, ali ovaj album ju je totalno razdrmao i postavio neke standarde, koji, po mom mišljenju, još nisu prevaziđeni. Kompleksna, zrela i tehnička svirka me je totalno ostavila bez daha! Odlična produkcija (za to vreme), pa sam mogao i da čujem muziku, da se ne svede sve to na gomilu buke i neko urlanje u pozadini. Pored mog oduševljenja muzikom, prvo što mi je palo na pamet je bilo – „Napokon nešto što može da parira i inostranim bendovima!“ Ovo je album koji se sluša u jednom dahu i nema loših tačaka, rifovi kompleksni i čisto odsvirani, bubanj savršen i dobro isproduciran, bas linije odlične. Jednostavno savršena celina! Ovo je kaseta koja se slušala po ceo dan, dok se na kraju nije raspala. Iskreno žalim što posle ovog nisu nastavili sa radom, ali bilo kako bilo, ovaj album će uvek imati posebno mesto na mojoj listi!
Alister – Otrov (BS, 2010./Miner, 2015.) – recenzija
Ovo je album za koji sam vezan na više načina! Prvi i glavni je to što se na njemu nalazi sve ono što tražim od muzike i što želim da čujem. Da sam muzičar, verovatno bi moj album zvučao ovako. Tekstovi odlični, tematika za moju dušu, muzika isto. Još jedan od albuma sa moje liste koji se sluša u jednom dahu. Mogu samo reći da mi je veoma drago što sam jednim delom bio deo ove ekipe, dok se ovaj album stvarao. Verovatno ga zato i doživljavam ovoliko lično. Hm, ovo mogu okarakterisati kao ljubav na prvo slušanje!
Tako – U vreći za spavanje (PGP RTB, 1980./Kalemegdan Disk, 1992./Rock Symphony, 1998.)
Do ovog materijala sam došao relativno skoro. Malo poznat (mlađim generacijama) beogradski bend Tako. Ovo mi je spržilo mozak, totalno. Album je originalno izašao 1980. godine. Iako se svrstavaju u psychedelic, prog-rock, meni je ovo na samoj granici progressive metala, ja bih rekao pioniri progresive kod nas! Veoma kompleksna svirka za to vreme, neparni rifovi i ritmovi, veoma eksperimentalan pristup muzici i to sve dosta atmosferično upakovano. Reći ću samo, prvi među prvima!
