Miloš Mihajlović je fan muzike, muzički producent, miks inženjer i ton-majstor. Nekadašnji gitarista heavy metal benda Alhemia. U sudaru svetova radi(o) kao ton-majstor Eyesburna i Lexington benda… Danonoćno petlja u studiju Blaze, kako bi vaš bend dopro do što većeg broja ljudi…

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Na početku, moram da napomenem da sam fan muzike, i da u istoj tražim samo lepe trenutke, stoga na prvu loptu mi na pamet pada bar jedno 20-ak (a na drugu stotinak) neverovatnih albuma, al’ moraću da se svedem na tri… Prvi je najinspirativniji i najoriginalniji (rana faza mladog metalca), drugi je impresivan za to doba u Srbistanu (faza starijeg metalca), a treći mi je jedan od (mnogih) najdražih…

Eyesburn – Fool Control (B92, 2000.)

Ovo je jedan od albuma za koji mogu da se „pohvalim“ da sam morao da ukradem. Dobro, ne baš ukradem, ali otuđim sestri doživotno. (smeh) Tada sam imao 15-ak godina, i od prvog trena kad sam ga pustio bio sam ubeđen da neke opasne magijske sile i viši sistemi stoje iza tog ubojitog muzičkog sadržaja zapakovanog u krajnje interesantno pakovanje. Na prvu loptu, kupila me je atmosfera, veoma unikatne produkcije, gde gitare nisu bile toliko „nabrijane“, kakve sam do tad preferirao, ali su imale neku čudnu moć. To je ono što ne mogu da opišem. Udarac je toliko jak da se sve zaboravlja i stavlja u drugi plan. Nemanjino, za mene tada, veoma čudno pevanje i izgovaranje engleskog, bilo je neizostavan i veoma egzotičan začin bez kog ovaj moj utisak nikako ne bi bio potpun. Tekstovi i tematika, savršeni za moje tadašnje godine, upotpunili su sliku neverovatnog izdanja. Svakako uspomena na jedan lep deo života, kada je rokenrol bio gurnut napred (i iskorišćen), na mesto na kome zaslužuje da bude uvek, a ne samo kada treba da se ruše predsednici…

Draconic – From the Wrong Side of Aperture (Noisehead, 2009.) – recenzija

Mogu samo da kažem da kad sam prvi put pustio ovaj CD, morao sam vilicu da skupim sa poda. Za mene, tada nečuven spoj raznih muzičkih pravaca predivno produkcijski upakovanih u jednu neverovatnu celinu. U isto vreme i emotivno i prebrutalno, energično i nežno, moderno, puno efekata al’ ukusno, zarazne vokalne harmonije i dojajno aranžirani prateći… i sad bih mogao da hvalim ovaj album do sutra. Jednostavno, bio sam zatečen onim što je u svakom smislu „proizvedeno u Srbiji“. Ovo je bio jedan veoma inspirativan trenutak i mislio sam da će srpska metal budućnost sijati velikim sjajem! Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da čujemo nešto novo od ekipe.

Dot the Eye – Power Inside (Burned by God, 2013.) – recenzija

I za sam kraj, ne mogu a da ne budem pristrasan. Jedan od najdražih albuma u čijem stvaranju sam i učestvovao, svakako je Power Inside. Napominjem da smo ovaj album počeli da snimamo veoma davno, ne sećam se da li je to bila 2009. ili 2010. godina. Pored činjenice da ova muzika nije ocenjivana kao preterano inventivna krajem dvehiljaditih godina, što apsolutno i nije važno, moram priznati da album zrači iskrenošću i neverovatnim entuzijazmom. Neverovatno mlada i veoma „naložena“ ekipa, vrlo brzo mi je dokazala da je spremna i sposobna da zasviraju tako žestoko i precizno da su im mnogo stariji i „zreliji“ bendovi mogli pozavideti. Gruv, emocija, energija, iskrenost, bunt, preciznost, ubojitost preplitali su se iz sekunde u sekundu kako na snimanju, tako i sada, kada posle velike vremenske distance poslušam šta smo „uradili“. Ako ste ljubitelj tvrdokorne muzike, a da pritom pored iživljavanja na instrumentima volite da poslušate i poneku (hitičnu i zaraznu) pesmu onda će vam biti jasno o čemu pričam kada poslušate ovaj album.

Komentari