Sve u svemu, Damjan je sa Goddess predstavio svoju black metal viziju koja je koliko-toliko ipak originalna za ove prostore, ali album kao celina zvuči pomalo rudimentarno – voleo bih da u budućnosti vidim dalje razvijanje ideja i očvršćivanje ovog što je zamišljeno – dobre podloge svakako ima, a mi ćemo pratiti šta se dešava

Iako se izdavači tek zahuktavaju nakon letnjeg zatišja, koje je dodatno pojačano katastrofalnom situacijom za omiljeni nam žanr usled dobro poznate priče oko pandemije, na svu sreću može se tu i tamo probrati neki zanimljiv novitet da nam skrati ove dane – pa čak i na domaćoj sceni. Jedan od njih je i Goddess, moram priznati meni (a verovatno i većini čitalaca) do sada potpuno nepoznato ime, ali debi album The Divine Promise je tu da ispravi ovakvo stanje stvari.

Iza ovog imena krije se Damjan Stefanović, čovek koji je aktivan u sastavima MRTVI, Necrocalypse, ali ipak je najviše traga ostavio kao bubnjar u bendu Sarah Jezebel Deve, bivše pevačice bendova Cradle of Filth, Therion i Covenant. Treba odmah reći da je Damjan zadužen za apsolutno sve na The Divine Promise – od sviranja svih instrumenata, pa do snimanja i miksanja materijala, što je stvar apsolutno za pohvalu i govori da je ovo njegova stoprocentna vizija, pa ostaje da vidimo šta to imamo ovde…

Goddess

Damjan reklamira The Divine Promise kao raw melodic BM što je odrednica s kojom bih se mogao složiti, ali pre samog slušanja njegov angažman u bendu gojazne ali harizmatične Engleskinje me je naveo na krivi trag, da pomislim da će melodična odrednica biti na tragu bendova po kojima je ona postala poznata. Takve svirke ovde nema ni u tragovima, melodije zaista ima, ali je donesena na znatno više agresivan način, dok je prljavština najviše prisutna u postavci vokalne izvedbe koja je zaista sirova i očigledno namerno visoko u miksu. Moram da primetim da mi prija što je Damjan omogućio da se bas gitara sasvim lepo čuje (što uvek volim u black metalu), ali ruku na srce, ipak se primeti da bi materijalu trebalo još malo studijskog brušenja. Kad smo već kod toga, ponekad čudne i bučne silovite upadice me znaju podsetiti na Gorgoroth albume s početka njihove Nuclear Blast ere. Još jedna veza sa ovim slavnim Norvežanima je već pomenuta veza melodije i agresije i sama činjenica da album traje oko 32 minuta što će reći da nema mnogo prostora za bespotrebno razvlačenje. Tematika tekstova je po promo materijalu koji smo dobili široka i ide od prava životinja sve do propasti okoline oko nas, što nije baš standardno za ovakvu svirku i ne znam ni sam koliko se uklapa, ali kako same tekstove nisam dobio ne mogu dalje komentarisati. Ako vam je omot poznat i mislite da ste ga negde već videli, u pravu ste, reč je o klasičnom delu Vilijama Adolfa Burgoa koje je za ovu priliku preuzeto za ovaj album.

Tematika tekstova je široka i ide od prava životinja sve do propasti okoline oko nas

Sve u svemu, Damjan je sa Goddess predstavio svoju black metal viziju koja je koliko-toliko ipak originalna za ove prostore, ali album kao celina zvuči pomalo rudimentarno – voleo bih da u budućnosti vidim dalje razvijanje ideja i očvršćivanje ovog što je zamišljeno – dobre podloge svakako ima, a mi ćemo pratiti šta se dešava.

Goddess – The Divine Promise spisak pesama:

1. Burden of Obligation
2. Raped Into Being
3. Poine
4. Deaths Companions
5. Leave Her Barren
6. To Your Knees
7. Just to Die
8. The Divine Promise

Goddess - The Divine Promise
Produkcija71%
Originalnost70%
Vizuelni identitet62%
Uverljivost70%
68%Finalni utisak

Komentari