U ratu za opstanak subkulture, koji evidentno gubimo protiv monstruma ružičaste rijaliti orijentacije, Nadimač daje pravi primer nesalomivog duha undergrounda
- Žanr: Crossover / Punk / Thrash Metal
- Izdavač: Adv. Promo / Felix / Necrovoid, 2020.
- Web: Nadimac.com
- Piše: Igor Stanić
Kao veliki fan Nadimača, nikako nisam mogao da sakrijem zadovoljstvo kada sam obavešten da bend ima spreman novi materijal, te da ga dobijam na slušanje i recenziranje. Ovo potonje je gotovo podrazumevana stvar, jer se i ne sećam kada poslednji put nisam odradio seciranje nekog njihovog izdanja. Raspad sistema je zapravo EP. Malo drugačiji od prethodnih radova, a opet tako karakterističan za Nadimač.
Šta čini ovaj EP? Kakav je inicijalni utisak pri prvom susretu sa njim? Prvo, artwork, za koji je zadužem gosn. Tihi (Quasarborn), je sjajan. Savršeno se uklapa u karaktere kako benda, tako i Raspada sistema. Drugo, zvuk. Pristup produkciji je evidentno drugačiji. Hajde da kažemo „organskiji“. Prikladniji? Možda. Meni je miks poslednjeg albuma (Besnilo), bio fenomenalan, da se ne lažemo. Pristup produkciji na RS nema puno veze sa istim, pa je samim tim rezultat dosta drugačiji. Moglo bi se reći prirodniji, jer koliko mogu da čujem, gomilu fensi stvarčica koje su odavno postale pravilo u modernoj produkciji (npr. sempl ovaj, sempl onaj), Luka (Matković – a ko drugi?), u ovom slučaju nije preterao, ako je i uopšte, forsirao. Iako me zvuk nije kupio na prvu loptu, jer mi je miks u startu delovao pomalo pitom za Nadimač, ali se ispostavilo da je ta moja teza brzo pala u vodu. Luka je zapravo uspeo da bendu uradi „sonični fejslifting“, u odnosu na prethodna izdanja, a da ne naruši identitet benda. Dakle tri boda u gostima i ovde.
A šta je zapravo identitet Nadimača? To je ono zbog čega svi volimo i, nadasve, poštujemo ovaj bend. Srednji prst u lice trulom socijalno/političkom sistemu (kako globalnom, tako i lokalnom), kritika društva i društvenih kretanja bez ikakvog ustezanja, kroz kanalisan bes i energiju običnog čoveka dovedenog do tačke pucanja konstantnom borbom kriminalno/korporativno/političkog establišmenta protiv svesti istog. Borbom u kojoj se ista banda služi svim sredstvima za uništenje mentalnog kapaciteta jedinke usmeravajući je u jednoličnost života u modernom, neo-liberalnom ropstvu. Tekstovi na RS su usmereni na dešavanja u našoj napaćenoj državi, koja prolazi kroz sve faze i pokazuje sve simptome gore navedenih bolesti. Nadimač je tu nepogrešiv. Iako ne vidim, tačnije, ne čujem, neki poseban napredak što se samog sviračkog dela tiče, čak mi rifovi deluju nekako svedenije nego na prethodnim radovima, Nadimač i dalje udara pravo u čelo i to jako i bez griže savesti. Ja lično ne volim da seciram pesmu po pesmu, tako da to neću učiniti ni sada, fanovi to moraju da dožive sami, jer ispod grube spoljašnjosti na kojoj dominiraju decibeli, zapravo se krije jasan poziv na revolt i borbu, a to je nešto što velikom procentu današnjih bendova, koji egzistiraju na sceni, fali. U ratu za opstanak subkulture, koji evidentno gubimo protiv monstruma ružičaste rijaliti orijentacije, Nadimač daje pravi primer nesalomivog duha undergrounda.
Nadimač i dalje udara pravo u čelo i to jako i bez griže savesti
Zar treba više od toga? Ne. Uopšte ne. Raspad sistema i sa svim svojim manama i vrlinama, tuče tačno tamo gde treba. U dušu običnog čoveka, u srce neodlučnih, u svest pokolebanih i nadasve u jaja uljuljkanih. I to na „Nadimač način“.
Nadimač – Raspad sistema spisak pesama:
1. Štrojenje javnog mnjenja (Intro)
2. Virus masovne halucinacije
3. Planine imaju oči (ANTI MHE)
4. Čovek mašina i smrtni bogovi
5. Smrt na četiri noge
