Veoma mi je drago da je materijal konačno zaokružen i da su pronađeni izdavači, te toplog srca i mirne duše Mater Morbi mogu da preporučim svima kojima metal zauzima važno mesto u životima

Elsewhere Shine, kao projekat, prisutan je na srpskoj metal sceni već solidan niz godina. Periodične vesti iz njihovog tabora, pokoji singl i EP, te česte izmene postave, ukratko opisuju dosadašnji deo karijere sastava na čijem čelu je prokupački multiinstrumentalista i kompozitor Marko Sinadinović (Venefica, Postema Venefica). Postava se, čini se, konačno ustalila, i pred nama je Mater Morbi, EP koji će uskoro biti objavljen u digitalnoj (Nocturne Media) i fizičkoj formi (Miner Records).

Mater Morbi ne čini potpuno nov materijal, odnosno, većinu pesama znamo od ranije – naslovnu (ovde u remix varijanti), “Perpetual Silence” koja je kao singl prisutna na YouTubeu već nekoliko meseci, te numeru “Swan Nebula” (ponovo snimljena, inače objavljena 2013. na EP-u The Wired), a i veoma efektan omot, sa ništa manje efektnom crnogorskom manekenkom/modelom Tamarom Jelić na istom, kruži društvenim mrežama već neko vreme. Kako bilo, stvari su dignute na znatno viši nivo, jer u postavu je ušla ekipa koja zna posao i sa sviračke, i sa produkcijske strane, pa je Mater Morbi potpuno reprezentativno izdanje projekta od kojeg se ništa manje nije ni očekivalo.

Mater Morbi je potpuno reprezentativno izdanje projekta od kojeg se ništa manje nije ni očekivalo

Elsewhere Shine danas, dakle, čine pevačice Bojana Panovska i Jadranka “Tzeetzah” Stanić (Superhammer), klavijaturista i pevač Miloš Krsmanović (Armageddon, Thundersteel), basista Igor “Jimmy” Stanić (Superhammer) koji pored bas gitare, potpisuje i pojedine gitarske i vokalne deonice, te drum programming, i već pomenuti osnivač benda, klavijaturista/pijanista Marko Sinadinović.

Ekipa je u procesu realizacije ovog EP-a imala i svesrdnu pomoć iskusnog Lazarevčana Borisa Šurlana, u čijem Midnight studiju je odrađena produkcija, miks i mastering, a listu upotpunjuju i gostujući muzičari u naslovnoj numeri – Adnan Hadžikadunić (akustična gitara) i Vladimir Garčević (Claymorean, Midnight Rain – gitarski solo).

Nakon kredita, red je da kažemo koju i o samom materijalu. Mater Morbi EP nije lako svrstati u određen žanr. Elsewhere Shine se generalno nikada nije kretao zacrtanim stazama i reči kao što su “eksperimentalno”, “progresivno”, “neobično” i “avantgardno” uvek su se sa pravom mogle upotrebljavati prilikom opisa bilo koje od pesama iz dosadašnjeg opusa ovog sastava. Imajući sve to u vidu, odluka da se materijal izbaci u formi EP-a a ne kompletnog albuma verovatno je na mestu, jer u ove četiri pesme ima da se čuje toliko toga da bi kompletan album bilo poprilično nezgodno svariti u ovo ludo & brzo “200 na sat” vreme, kada koncentracija i interesovanje za bilo šta kompleksnije nije kao nekada (da ne kažem – kao u eri pre Interneta), a to je posebno primenjivo u slučaju nezainteresovane omladine koju, nažalost, površan pristup životu i hroničan nedostatak fokusa i volje često najbolje opisuje.

Elsewhere Shine se nikada nije kretao zacrtanim stazama i reči kao što su “eksperimentalno”, “progresivno”, “neobično” i “avantgardno” uvek su se mogle upotrebljavati prilikom opisa pesama iz opusa ovog sastava

EP otvara naslovna pesma, koja je nesumnjivo među najboljim momentima ovog EP-a. Progresivan materijal, veoma dobro produciran, prosto “puca” od fenomenalnih gitarskih/bas deonica, odličnih rifova, vokala, i generalno lepo postavljene atmosfere. Miloševe vokalne sposobnosti poznate su svakome ko je makar površno zainteresovan za srpski metal, dok su Bojana i Jadranka obavile zavidan posao, svaka sa svojim stilom i izvedbom. Bračni par Stanić svakako spada među nesvakidašnje, “luđe” pojave na srpskoj metal sceni. Luđe u najpozitivnijem smislu reči, jer Igor i Jadranka su porodični ljudi sa svim obavezama koje tako nešto nosi sa sobom, i nisu u svojim tinejdžerskim godinama, ali iskrenost, strast, posvećenost i ljubav koju ulažu u sve što rade na sceni i oko nje, od pomenutog Superhammera, preko produkcijskih/snimateljskih poslova, pa i do pisanja i promovisanja metal muzike na ovom portalu (Igor je naš najistaknutiji saborac), zaista je za svako divljenje. S tim u vezi, mislim da neću pogrešiti ako kažem da su upravo njih dvoje i zaslužni što je bend konačno ubacio u brzinu, i što je ovaj EP realizovan na ovako visokom nivou.

Elsewhere Shine - Jadranka i Igor

Jadranka i Igor Stanić

Posle naslovne, podjednako inspirativna je i naredna numera, “Perpetual Silence”, gde čujemo i dosta čvršći, skoro “morbidangelovski” pristup rifologiji. Orgulje preko paklenih rifčina u miks ubaciše i Opeth prizvuk, a progresivne vratolomije na kraju pesme pokazaše nam da ova ekipa i te kako barata svojim instrumentima, što sve ukupno za rezultat daje jednu od najboljih pesama snimljenih na srpskoj metal sceni tokom poslednjih godina. Jadranka je ovde “oduvala” glasovnim akrobacijama, i cenim da će i mnogi muški pevači ostati zatečeni nakon što čuju njenu izvedbu u prvom delu pesme… Sa druge strane, kasnije u pesmi čujemo i njenu nežniju stranu, što na simpatičan način, možda najbolje i opisuje i ovaj bend (red žestine, red emocija), ali i Jadranku – žensko koje je žensko, “ranjivo” kada treba, i zna šta je nežnost i kako da je ispolji, ali stani joj na žulj, i “videćeš svog Boga”. 🙂 Šalu na stranu, potpisniku ovih redova nesumnjivo najbolja pesma na EP-u, u kojoj Elsewhere Shine blista u svakom pogledu, i koja sama za sebe zaustavlja bilo kakvu kritiku upućenu bendu na popriličnoj sporosti u radu tokom proteklih godina.

Orgulje preko paklenih rifčina u miks ubaciše i Opeth prizvuk, a progresivne vratolomije na kraju pesme pokazaše nam da ova ekipa i te kako barata svojim instrumentima

“Swan Nebula” je klavirsko/vokalna balada sa odličnim organ/orgulje deonicama, koja je na EP-u pozicionirana baš gde treba – nakon prve dve eksplozivne numere, ali i pre poslednje, koja najslikovitije demonstrira aspiracije benda ka sviranju svega i svačega, pa i znatno ekstremnijih formi metala. Progresivni thrash metal u osnovi, uptempo i dupli bas bubanj, ali i vokalni sudar bračnog para koji, slikovito rečeno, zvuči kao obračun dve armije iza kojih ostadoše razoreni gradovi i dim dokle pogled seže. Bez sumnje, sasvim prigodan način da se zatvori ovaj EP i da ostanemo sa pitanjem “šta je, dođavola, sledeće?”.

OK, nesumnjivo, EP mi se veoma svideo. Ove pesme znam od najranijih demo faza, zahvaljujući poznanstvu sa većim delom ES ekipe, i još pri prvim slušanjima, bilo mi je jasno da nema zezanja ovde, te da ovaj bend gura svoju priču nevezano za dešavanja i trendove na domaćoj i svetskoj metal sceni, a što je za svaku pohvalu. Veoma mi je drago da je materijal konačno zaokružen i da su pronađeni izdavači, te toplog srca i mirne duše Mater Morbi mogu da preporučim svima kojima metal (bez obzira na podžanrove) zauzima važno mesto u životima.

Elsewhere Shine – Mater Morbi spisak pesama:

1. Mater Morbi
2. Perpetual Silence
3. Swan Nebula
4. Suneater

Elsewhere Shine - Mater Morbi
Produkcija88%
Originalnost91%
Vizuelni identitet88%
Uverljivost90%
89%Finalni utisak