Elsewhere Shine – Mater Morbi

Veoma mi je drago da je materijal konačno zaokružen i da su pronađeni izdavači, te toplog srca i mirne duše Mater Morbi mogu da preporučim svima kojima metal zauzima važno mesto u životima

• Žanr: Avantgarde Metal
• Izdavač: Adv. Promo, 2016.
• Web: Facebook
• Piše: Nebojša Lakić

Elsewhere Shine, kao projekat, prisutan je na srpskoj metal sceni već solidan niz godina. Periodične vesti iz njihovog tabora, pokoji singl i EP, te česte izmene postave, ukratko opisuju dosadašnji deo karijere sastava na čijem čelu je prokupački multiinstrumentalista i kompozitor Marko Sinadinović (Venefica, Postema Venefica). Postava se, čini se, konačno ustalila, i pred nama je Mater Morbi, EP koji će uskoro biti objavljen u digitalnoj (Nocturne Media) i fizičkoj formi (Miner Records).

Mater Morbi ne čini potpuno nov materijal, odnosno, većinu pesama znamo od ranije – naslovnu (ovde u remix varijanti), “Perpetual Silence” koja je kao singl prisutna na YouTubeu već nekoliko meseci, te numeru “Swan Nebula” (ponovo snimljena, inače objavljena 2013. na EP-u The Wired), a i veoma efektan omot, sa ništa manje efektnom crnogorskom manekenkom/modelom Tamarom Jelić na istom, kruži društvenim mrežama već neko vreme. Kako bilo, stvari su dignute na znatno viši nivo, jer u postavu je ušla ekipa koja zna posao i sa sviračke, i sa produkcijske strane, pa je Mater Morbi potpuno reprezentativno izdanje projekta od kojeg se ništa manje nije ni očekivalo.

Elsewhere Shine danas, dakle, čine pevačice Bojana Panovska i Jadranka “Tzeetzah” Stanić (Superhammer), klavijaturista i pevač Miloš Krsmanović (Armageddon, Thundersteel), basista Igor “Jimmy” Stanić (Superhammer) koji pored bas gitare, potpisuje i pojedine gitarske i vokalne deonice, te drum programming, i već pomenuti osnivač benda, klavijaturista/pijanista Marko Sinadinović.

Ekipa je u procesu realizacije ovog EP-a imala i svesrdnu pomoć iskusnog Lazarevčana Borisa Šurlana, u čijem Midnight studiju je odrađena produkcija, miks i mastering, a listu upotpunjuju i gostujući muzičari u naslovnoj numeri – Adnan Hadžikadunić (akustična gitara) i Vladimir Garčević (Claymorean, Midnight Rain – gitarski solo).

Nakon kredita, red je da kažemo koju i o samom materijalu. Mater Morbi EP nije lako svrstati u određen žanr. Elsewhere Shine se generalno nikada nije kretao zacrtanim stazama i reči kao što su “eksperimentalno”, “progresivno”, “neobično” i “avantgardno” uvek su se sa pravom mogle upotrebljavati prilikom opisa bilo koje od pesama iz dosadašnjeg opusa ovog sastava. Imajući sve to u vidu, odluka da se materijal izbaci u formi EP-a a ne kompletnog albuma verovatno je na mestu, jer u ove četiri pesme ima da se čuje toliko toga da bi kompletan album bilo poprilično nezgodno svariti u ovo ludo & brzo „200 na sat“ vreme, kada koncentracija i interesovanje za bilo šta kompleksnije nije kao nekada (da ne kažem – kao u eri pre Interneta), a to je posebno primenjivo u slučaju nezainteresovane omladine koju, nažalost, površan pristup životu i hroničan nedostatak fokusa i volje često najbolje opisuje.

Elsewhere Shine se nikada nije kretao zacrtanim stazama i reči kao što su “eksperimentalno”, “progresivno”, “neobično” i “avantgardno” uvek su se mogle upotrebljavati prilikom opisa pesama iz opusa ovog sastava

EP otvara naslovna pesma, koja je nesumnjivo među najboljim momentima ovog EP-a. Progresivan materijal, veoma dobro produciran, prosto “puca” od fenomenalnih gitarskih/bas deonica, odličnih rifova, vokala, i generalno lepo postavljene atmosfere. Miloševe vokalne sposobnosti poznate su svakome ko je makar površno zainteresovan za srpski metal, dok su Bojana i Jadranka obavile zavidan posao, svaka sa svojim stilom i izvedbom. Bračni par Stanić svakako spada među nesvakidašnje, “luđe” pojave na srpskoj metal sceni. Luđe u najpozitivnijem smislu reči, jer Igor i Jadranka su porodični ljudi sa svim obavezama koje tako nešto nosi sa sobom, i nisu u svojim tinejdžerskim godinama, ali iskrenost, strast, posvećenost i ljubav koju ulažu u sve što rade na sceni i oko nje, od pomenutog Superhammera, preko produkcijskih/snimateljskih poslova, pa i do pisanja i promovisanja metal muzike na ovom portalu (Igor je naš najistaknutiji saborac), zaista je za svako divljenje. S tim u vezi, mislim da neću pogrešiti ako kažem da su upravo njih dvoje i zaslužni što je bend konačno ubacio u brzinu, i što je ovaj EP realizovan na ovako visokom nivou.

Jadranka i Igor Stanić

Posle naslovne, podjednako inspirativna je i naredna numera, “Perpetual Silence”, gde čujemo i dosta čvršći, skoro “morbidangelovski” pristup rifologiji. Orgulje preko paklenih rifčina u miks ubaciše i Opeth prizvuk, a progresivne vratolomije na kraju pesme pokazaše nam da ova ekipa i te kako barata svojim instrumentima, što sve ukupno za rezultat daje jednu od najboljih pesama snimljenih na srpskoj metal sceni tokom poslednjih godina. Jadranka je ovde “oduvala” glasovnim akrobacijama, i cenim da će i mnogi muški pevači ostati zatečeni nakon što čuju njenu izvedbu u prvom delu pesme… Sa druge strane, kasnije u pesmi čujemo i njenu nežniju stranu, što na simpatičan način, možda najbolje i opisuje i ovaj bend (red žestine, red emocija), ali i Jadranku – žensko koje je žensko, „ranjivo“ kada treba, i zna šta je nežnost i kako da je ispolji, ali stani joj na žulj, i “videćeš svog Boga”. 🙂 Šalu na stranu, potpisniku ovih redova nesumnjivo najbolja pesma na EP-u, u kojoj Elsewhere Shine blista u svakom pogledu, i koja sama za sebe zaustavlja bilo kakvu kritiku upućenu bendu na popriličnoj sporosti u radu tokom proteklih godina.

Orgulje preko paklenih rifčina u miks ubaciše i Opeth prizvuk, a progresivne vratolomije na kraju pesme pokazaše nam da ova ekipa i te kako barata svojim instrumentima

“Swan Nebula” je klavirsko/vokalna balada sa odličnim organ/orgulje deonicama, koja je na EP-u pozicionirana baš gde treba – nakon prve dve eksplozivne numere, ali i pre poslednje, koja najslikovitije demonstrira aspiracije benda ka sviranju svega i svačega, pa i znatno ekstremnijih formi metala. Progresivni thrash metal u osnovi, uptempo i dupli bas bubanj, ali i vokalni sudar bračnog para koji, slikovito rečeno, zvuči kao obračun dve armije iza kojih ostadoše razoreni gradovi i dim dokle pogled seže. Bez sumnje, sasvim prigodan način da se zatvori ovaj EP i da ostanemo sa pitanjem “šta je, dođavola, sledeće?”.

OK, nesumnjivo, EP mi se veoma svideo. Ove pesme znam od najranijih demo faza, zahvaljujući poznanstvu sa većim delom ES ekipe, i još pri prvim slušanjima, bilo mi je jasno da nema zezanja ovde, te da ovaj bend gura svoju priču nevezano za dešavanja i trendove na domaćoj i svetskoj metal sceni, a što je za svaku pohvalu. Veoma mi je drago da je materijal konačno zaokružen i da su pronađeni izdavači, te toplog srca i mirne duše Mater Morbi mogu da preporučim svima kojima metal (bez obzira na podžanrove) zauzima važno mesto u životima.

Elsewhere Shine – Mater Morbi spisak pesama:

1. Mater Morbi
2. Perpetual Silence
3. Swan Nebula
4. Suneater