Matt Barlow i ekipa su, i pored jako kasnog nastupa i problematičnog zvuka u bašti KST-a, uspeli da iznesu vrhunski nastup o kom će se jako dugo pričati. Za fanove Iced Eartha, sinoćnji koncert predstavljao je retku priliku da ponovo uživo čuju kultni glas koji je obeležio zlatnu eru benda.
-
- Nastupili: Ashes of Ares + The Fifth Angel
- Lokacija: KST, Beograd
- Datum: 06.07.2026.
- Tekst: Dejan Jevtić
- Foto: Ana Paštrović
Nakon ponovnog napuštanja Iced Eartha, sad već davne 2011. godine, Matt Barlow osniva novi bend pod nazivom Ashes of Ares, a pridružuje mu se i tadašnji basista Iced Eartha Freddie Vidales. Prošle godine bend je najavio da će na nekoliko koncerata izvesti album The Dark Saga u celosti povodom godišnjice njegovog izlaska, a ove godine je najavljeno još nekoliko datuma, među kojima je uvršten i Beograd. Kako bend gotovo uopšte nije aktivan uživo, a mini-turneje od po par datuma dešavaju se sporadično, na svakih nekoliko godina, ovakav doživljaj definitivno nije smeo da se propusti. Kada se na sve doda i upitna sudbina samog Iced Eartha, bilo je gotovo sigurno da će koncert biti ispraćen veoma dobro.
Priliku da otvore veče dobio je beogradski sastav The Fifth Rider, već dobro poznata heavy petorka. Početak nastupa bio je najavljen za 22:30, što je za veći deo posetilaca bilo veoma neprijatno iznenađenje, s obzirom na to da je bio radni dan. Ali, kako navodno klub nije dozvoljavao raniji početak nastupa, nije ostalo preterano mesta za bilo kakve izmene, a nastup predgrupe dočekao je već pozamašan broj prisutnih. Zvuk je, za uslove KST-a, bio čak i pristojan, bend je zvučao zategnuto, a nastup je trajao oko pola sata. Probivši svoj termin za nekih desetak minuta, Beograđani silaze sa bine, a na bini se užurbano sve postavlja za glavne zvezde večeri.
Ono što je stvarno stravično jeste nonšalantni pristup organizatora samoj satnici i žalbama fanova oko iste. Ako vam glavni bend započinje nastup u 23:15 ponedeljkom, pa recimo da negde u Evropi publike samo ne bi ni bilo. Osećaj da vas neko ubeđuje kako je to potpuno normalna pojava i kako ste zapravo vi ludi krajnje je sramotan. Ali hajde da ostanemo na tome i da kažemo da je najbitnije što se koncert uopšte i održao. Bend brzinski priprema binu za svirku, a nedugo nakon predgrupe izlazi na binu uz pesmu „The Messenger“. Od starta je bilo jasno da su godine ostavile traga samo na fizičkom izgledu pevača, a glas je ostao gotovo netaknut. Bend ne gubi previše vremena, a svirka se nastavlja uz još jednu pesmu Ashes of Aresa pod nazivom „Move the Chains“. Tu dolazimo do momenta koji je veći deo publike iščekivao, a počinje segment The Dark Sage.
Onako kako je i obećano, bend izvodi ceo kultni album posvećen strip-junaku Spawnu. Iskreno, dugo se nije desio koncert na kom je publika bila onoliko glasna. Zvučalo bi kao kliše reći da su svi prisutni gromoglasno pevali sve pesme, ali to je zapravo bilo činjenično stanje. I to zapravo skroz menja doživljaj samog koncerta jer je potpuno drugačiji osećaj horski pevati hitove poput „I Died for You“, „Violate“, „The Hunter“ ili „Slave to the Dark“. Zvuk, za divno čudo, nije bio kompletna propast, a za uslove KST-a još se može reći da je bio skroz pristojan. Vreme je gotovo proletelo, a The Dark Saga set zatvorili su poslednjom epskom pesmom sa albuma, „A Question of Heaven“. Matt je tom prilikom iskoristio priliku da pozdravi i Jon Schaffera, bez kog ničega ne bi ni bilo.
Kako je koncert odmicao, postajalo je jasno da publika odlučno ostaje na koncertu i pored jako kasnog sata i posla narednog jutra, što zaslužuje potpuno poštovanje, a toga se setite i kada se naredni put bude bacalo kamenje na domaću publiku jer nemamo kulturu odlazaka na koncerte. Ako već vređate fanove i pričate im da sede kod kuće ako im se nešto ne sviđa, sledeći put vam možda neće ni doći na koncert. Svakako, set se završava uz „Wake of Vultures“, „The Iron Throne“, kultnu pesmu „Burning Times“ i „The One-Eyed King“. Oko sat i četrdeset minuta vrhunske svirke, a poštovanje ide i bendu koji ništa nije skratio i koji je, i pored jako kasnog nastupa, uspeo da iznese sve potpuno svetski i profesionalno. Čak su nakon nastupa ostali da se druže sa fanovima bez bilo kakvog plaćenog meet and greeta, za šta ide dubok naklon. A i kako je publika na samom kraju, dok se bend poklanjao, krenula horski da peva „Melancholy (Holy Martyr)“, druženje i potpisivanje realno su bili potpuno zasluženi.
Koncert je, i pored svih problema sa pomeranjem nastupa u drugi prostor i veoma kasne satnice, prošao odlično i vredeo je žrtve i ostajanja do kraja. A kako su i Barlow i Schaffer skorije izjavili da su potencijalno otvoreni za reunion Iced Eartha, ostaje nam samo da se nadamo da će do istog zaista i doći.
