Kanadska posada po treći put obradovala je publiku u Srbiji i stvar je jasna: Voivod je dobro podmazana mašinerija koja ne gubi energiju ni posle četrdeset i kusur godina na sceni, a skromnost koju pokazuju pri susretu s fanovima svrstava ih među velikane.
-
- Nastupili: Voivod + Kvazar, David i Golijati
- Lokacija: Bašta KST, Beograd
- Datum: 30.07.2026.
- Tekst: Konstantin Mitrović
- Foto: Adam Drvenica
Koliko čvrsto stoje na zemlji pokazali su već uoči nastupa, šetajući opušteno oko zgrade Tehničkih fakulteta, rukujući se s fanovima koji su svojski dotakali gorivo pred nastup.
Po dnevnoj zapovesti prvi pred publiku imali su izaći naši momci Kvazar (za strance Quasarborn; prelepo ime za bend prog usmerenja, prim. aut.) i već na početku mogli smo čuti da nije sve kako treba. To je, uostalom, izgovorio i frontmen Luka, a potvrdio i šetajući bas bubanj koji je zadavao glavobolje uvek agilnom Marku. Sledeći put mertek u pod ispred basa i nema mrdanja, bratac! Uzgred, posvećenost zanatu dokazali su svi bubnjari te večeri, cepali su bodro i udarnički.
Uprkos smetnjama, pa i povredi gitariste Dimitrija, momci iz Kvazara ispucavali su jaku energiju, ređajući starije i novije pesme, od „Atlasa“ do „Novo oružje protiv bola“, samouvereno i ubedljivo. Gospon Tomasović na mene je ostavio poseban utisak. Osim što je svirački napucan, mimikom kao da poručuje da se probija u sazvučje benda da bi odatle drobio svoje bas deonice. Salute! Nastup je potrajao tridesetak minuta i učinilo mi se da je Luka malo pogubio živce zbog svega i skratio listu. Bilo kako bilo, ekipa zaslužuje našu pažnju i podršku jer imaju šta da ponude. Pravi bum možda tek sledi, jer tekstove na maternjem jeziku svakako lakše vare i domoroci i susjedi.
Predah do nastupa Korgulovih tvoraca iskorišćen je za osveženje, ali i overu štanda sa nosačima zvuka i krpicama. Cene solidne – diskovi 15, ploče 30, majice 25 jurića. Plaćanje se obavljalo u EU valuti ili karticom, što je bendu možda izbilo iz džepa još koji đengi, ali ih i spasilo gubitaka usled konverzije.
Ubrzo, u koloni jedan po jedan, posetioci izdaleka dolaze do bine i bez mnogo odlaganja počinje uvod kojim se povezuju na našu mrežu, otvaraju kapije onostranog i pozivaju na ustanak – Rise! Za neupućene, Vostani Serbije u izvedbi Svemirskog Vojvode. Osmesi na licima, ruke visoko gore, rogovi sa svih strana pozdravljaju Treći dolazak Fobosa.
Nema predaha za smrtnike, potrošna smo roba. Zato ispucavaju „Obsolete Beings“, a preživele čeka skupa terapija – „Ravenous Medicine“. Usledio je svemirski valcer „Unknown Knows“. Ko ne zna i ne treba da zna! Ekipa je razigrana i energična, kosijane lete na sve strane, Mišel iz pozadine poskakuje za bubnjem i iskusno drži tempo pod kontrolom. Nema vrdanja! Suzbijanje nastavljaju nemilice i ostajemo taoci prošlosti. Kazna je primerena, po zakonima od starina, „Tribal Convictions“, a zatim „The Prow“ da nas podseti da smo potčinjeni.
Nasuprot tome, Danijel je najvedriji lik na bini, možda i čitavoj sceni. Poskakuje, aktivno komunicira s publikom, a gitarom tako lako barata, kao da mu je treća ruka. Posle svirke ćaskali smo par minuta i otkrio mi je malu tajnu. Rifove i melodije ne stvara sa gitarom u rukama, rađaju mu se u mislima a zatim pretaču u one uvrnute vibracije žica. Da te glava zaboli, i to žestoko. Kao kad zagrmi „Ripping Headache“ sa Rrroooaaarrr-a ili ti ubrizgaju „Nanoman“-a. I znajte da među četiri zida dvorišta KST-a, u vreloj letnjoj noći, to prilično boli! I kao da to nije bilo dovoljno, tresnuše nas i atomskom bombom – „Nuclear War“!
Erik je sledeću pesmu najavio kao jednu od najomiljenih, a njen naziv opravdava takav epitet, „Fix My Heart“. Drži se Erik. Ponosno nosi svoje breme. Vidno oronulog stasa i glasa, ne predaje se. Kako mi i sam reče, sve je dobro dok može da kroči na scenu. To ga drži i gura napred. Želim mu još mnogo kilometara na bini. Brat!
Negde pri kraju nastupa bilo je vreme da slavljeniku Rokiju čestitamo rođendan. U to ime njihov drugar sa štanda, ne znam mu ime, na binu je izneo tortu, pa smo na svima nam stranom jeziku otpevali Hepi brdej tu ju… Vedar i nasmejan, Dominik pomalo lomi jezik dok govori engleski, ali opušten je i skroman sagovornik, kao i ostali iz benda, raspoložen za ćaskanje. Nisu davali zvanične izjave, a po rečima Mišela, neće u penziju još dugo, dok ih noge nose. A ideja ne ponestaje, biće još radosti za fanove.
Koncert su zvanično zatvorili jednom od najboljih obrada pod ogromnim svodom rokenrola, vanvremenskom „Astronomy Domine“. Pokojni Sid Baret nesvesno je najavio dolazak bića iz budućnosti, poznatih pod imenom Voivod. A upravo pesmom po (ne)krštenom imenu, zatvorili su svoj treći nastup u Srbiji. Ali ne i vrata za sobom.
Ubrzo se veći deo publike sjatio u hodnik KST-a gde je čekao štand sa suvenirima, obavezno svratište za sve koji zdušno podržavaju umetnost. U današnje vreme, to su oni koji odvajaju od usta da bi njihovi miljenici zaradili svoj lebac. Sudeći po svemu što sam primetio, solidna prodaja i osmesi zadovoljstva sa obe strane štanda. Da ne ispadnem najgori od sve dece, pazarih i ja novi Simphonique, koji ću verovatno konzervirati, jer omot krase potpisi gostujućeg četverca.
Da zastanemo na trenutak. Ovde smo svedočili nečemu što nije svakidašnje, naročito danas kad se za potpis i slikanje sa bendom ponegde traže sulude svote novca ili to uopšte nije moguće. Posle svega desetak minuta od silaska s bine, ceo bend nacrtao se na hodniku, sa markerima spremnim za potpisivanje suvenira. Nikoga nisu odbili, slikali se nisu samo s onima koji nisu pitali, strpljivo i uz osmeh odgovarali su na sva pitanja, čak i moja. 🙂
Da se ja pitam, ovo bi zlatnim slovima bilo upisano u muzički bukvar. Toliko su me očarali svojim stavom, da sam maltene zaboravio na svetu dužnost izveštača, da ispratim događaj do kraja. Zato sam trkom odleteo nazad da čujem šta David i Golijati imaju da kažu. A govore odsečno, mladalačkim žargonom, dobro usvirano i šteta je što se pred njima našlo svega dvadesetak duša. Ne znam koliko toga imaju iza sebe (sram me bilo), ali cenim da pred sobom imaju otvoren put. Samo treba da istraju, kao što su to učinili ovom prilikom, cepajući za sve pare kao da ih posmatra hiljadu ljudi. Svaka čast, momci, samo napred!
Posvećenost, energija, skromnost – sve što krasi istinske umetnike. To bi mogao biti sažeti utisak o ovoj večeri, a odnosi se na sve bendove. Uprkos raznim preprekama – nekome zvuk, povrede, vrućina, pa i godine – istrajali su i dali sve od sebe.
Što se Kanađana tiče, ime VOIVOD možda nije dospelo na Big-ovo-ono liste i turneje, ali oni jesu ogromna inspiracija mlađim kolegama, ali i savremenicima, bili i ostali.
A potvrdili su još jednom i ono najbitnije: We Are Connected!
