Slobodno za početak mogu reći da se ovaj koncert zaista dugo čekao u našoj zemlji, ali se konačno i dočekao. Naime, švedski mračni progresivci Evegrey uvek su imali posebno mesto u srcima naših fanova što je zacementirano sa dva fenomenalna koncerta koja su se odigrala 2007. i 2008. u Domu omladine i SKC-u. U karijeri benda mnogo toga se desilo u međuvremenu – posle izvesnih turbulencija u postavi sastav se ponovo ustalio sa starim članovima i zaplovio nekim novim muzičkim stazama počevši od albuma Hymns for the Broken iz 2014. Ova nova era im je uprkos pojednostavljivanju zvuka i definitvnom isplivavanju iz progressive voda donela više fanova no ikad, te je bilo krajnje vreme da se susret sa njima ponovi.
-
- Nastupili: Evergrey + Klogr, Inner Vitriol
- Lokacija: Dorćol Platz, Beograd
- Datum: 03.12.2024.
- Tekst: Slobodan Trifunović
- Foto: Adam Drvenica
- Copyright: SMP, 2024.
U organizaciji veoma agilnih Hengtajm poprište održavanja je bio Dorćol Platz, a za zagrevanje publike su izabrana dva imena, italijanski progresivci Inner Vitriol koji su fanovima starijeg EG zvuka doneli razloga za zadovoljstvo i prisećanje na dane kad je klasična forma ovog zvuka vladala scenom, te Amerikanci Klogr koji su formu prog metala odveli u modernijem pravcu i time se definitivno više približili ovome čime se glavni bend večeri danas bavi. Slučajno ili ne, obe predgrupe su prikazale dve frakcije progressive metal zvuka kroz koje je Evergrey znao da šeta tokom karijere i time na neki način pomirili tendencije publike koja je polako pristizala i adekvatno ispratila oba ova zadovoljavajuća otvaranja za zvezde večeri.
Ruku na srce, za vreme Inner Vitriol seta poseta nije delovala obećavajuće, ali kako je vreme odmicalo prostor se lagano punio i po slobodnoj proceni nekih 350 duša je naoštreno dočekalo zvezde večeri koje istrčavaju na scenu uz „Falling From The Sun“ sa aktuelnog ovogodišnjeg albuma Theories of Emptiness. Zvuk lepo uštiman, bend suvereno deluje na bini potpomognut video projekcijama i igrama svetla a publika odmah dočekuje bend spremno uz grleno pevanje i amosferu koja ne jenjava tokom celog trajanja koncerta. Tom Englundov vokal je svakako lavovski deo privlačnosti Evergrey zvuka, no čitava skupina zvuči kao dobro podmazana mašinerija koja, što je najbitnije, očigledno uživa u onome što radi.
Ali, ovde sad dolazi jedno veliko ALI oko koga se vrteo ceo concert. Naime, kao što smo već do sada par puta istakli, Evergrey je u ovoj fazi svoje karijere postao slobodno mogu reći drugi bend u odnosu na onaj koji smo zavoleli davnih dana i oslanja svoju karijeru apsolutno na ovu novu fazu, što se moglo videti iz setliste zastupljene to veče. Pomenuto izdanje iz 2014. je poslužilo kao kamen međaš te se setlista naslanjala na albume posle navedenog skoro u potpunosti uz jedan mali izlet na kraju, ali o tome kasnije. Pre koncerta mogli su se čuti komentari da bend treba da se osvrne i na tu ranu fazu, te da su neki fanovi zbog toga i propustili concert ali moram reći da, iako pripadam kampu koji takođe preferira starije albume, stanje na terenu uopšte ne izgleda tako loše. Pesme koje Evergrey danas izvodi su prilagođene za uživo izvođenje, a što se tiče samog benda kao celine nema nikakve greške, kao što sam pomenuo oni to očigledno sviraju iz srca i visoko kvalitetno. S druge strane, ni sami fanovi koji su se sinoć okupili izgleda ne dele sentiment da im takva postavka preterano smeta te vesela atmosfera podržana grlenim pevanjem nije jenjavala tokom celog trajanja koncerta.
Treba reći da bend ima i novu akvizciju za bubnjarskom stolicom – naime dugogodišnji bubnjar Jonas Ekdahle je ove godine napustio bend a njegova zamena je Simen Sandnes koji je zauzeo poziciju više nego adekvatno, kako samom svirkom tako i dodatnom animacijom publike.
Dolazi vreme i za bis i konačno je momenat za vraćanje u prošlost uz „A Touch Of Blessing“ sa kultnog albuma The Inner Circle ali odmah zatim se put nastavlja sa „King of Errors“, pesmom koja je simbolično otvorila novo poglavlje u priči benda i zatvaranje definitivno dolazi sa ovogodišnjom numerom „Our Way Through Silence“.
Suma sumarum, možete staviti na dušu ovom bendu optužbe da su zaboravili stari deo svoje karijere, ali oni za to ni najmanje ne haju te nastvaljaju dalje da jašu u svom pravcu očigledno podržani dovoljnom kritičnom masom. Evergrey definitivno ne igra na kartu nostalgije već iznalazi novi put u svojoj karijeri koja sada već traje preko 30 godina, a kraj im se na osnovu ovog nastupa definitivno ne nazire, te se nadamo da će nas počastiti u bližoj budućnosti ponovnom posetom.
Bratija se posle beogradskog nastupa preselila u Zagreb, a potom i u Banjaluku, što svakako ima posebu težinu ali o tome će naš urednik da prozbori koju u odvojenom tekstu.
