Završen Jelen Demofest, M.O.R.T.-u glavna nagrada SMP 21/07/2013 Vesti Sastav M.O.R.T. iz Hrvatske, preciznije – iz Sinja, osvojio je prvo mesto na šestom Jelen Demofestu, koji je završen sinoć na tvrđavi Kastel u Banjaluci. Drugo mesto po mišljenju žirija pripalo je bendu Kontradikshn iz Slovenije, a treće grupi Smoke Shakers iz Makedonije. Nagradu „Plavi bas“ osvojio je Matija, basista benda Pink Panker iz Slovenije, dok je titulu najboljeg bubnjara poneo Gregor iz novosadskog benda Vault of Pain. Nakon takmičarskog dela festivala, prošlogodišnji pobednici, Neuro iz Banjaluke, predstavili su debi album, te u nešto više od pola sata nastupa oduševili sve prisutne kvalitetom izvedbe i scenskim performansom koji je bio potpomognut ekipom iz Banjalučkog studentskog pozorišta. O Neuru ćemo detaljnije da prozborimo u recenziji kada se domognemo albuma, za sada, pogledajte kako je to sinoć izgledalo: Hiljade prisutnih veselo je skakalo uz nastup ekipe predvođene Makedoncem Kirilom Džajkovskim, a koncertni deo programa zatvorili su rock n’ roll veterani Plejboj. Žurka se nastavila na after party stageu uz ritmove DJ-a Iana Greena, nakon čega je došlo vreme da se spusti zavesa na još jedan Demofest. A kako smo mi to sve videli Jelen Demofest je, dobro je to već poznato, festival o kojem se najčešće govori u superlativima. Fascinantno je to da ekipa iz agencije Aquarius uspeva da gura ovu priču, evo već šest godina, i to uglavnom uz pomoć sponzora, s obzirom da je ulaz na festival besplatan (što je i plus i minus, o tome više kasnije). Banjaluka je tako i ove godine za vreme trajanja festivala izgledala dinamično, reprezentativno i urbano – drugim rečima, izgledala je onako kako uglavnom ne izgleda ostatkom godine. Nažalost, čini (mi) se da je ta zavisnost od sponzora počela da uzima danak i u samoj ideologiji, imidžu i vanjskoj slici festivala. Odabir takmičarskih bendova to najbolje potvrđuje – uglavnom se to svelo na bendove koji mogu da se vrte na MTV-u, i koje će urednici Jelen top 10 da rado uvrste u svoju programsku šemu. Ako je reč o, recimo punk rocku koji je ove godine imao solidan broj predstavnika, to je mahom ona „zašećerena“ varijanta, gde punkerskog ili bilo kakvog iskrenog bunta nema ni u tragovima. Iskrenost… onaj žar koji svaki bend mora da poseduje ako želi da zaista dospe do srca publike i osvoji fanove, nije bila osobina većeg dela bendova, dok su mnogi, u intervjuima nakon svojih nastupa, izgledali kao da su potpuno zalutali u svet muzike (a i na ovaj festival), bez jasnih poruka, ciljeva, i želje za probojem i osvajanjem regiona. Metal Metal se, dakako, ne uklapa u tu priču. Nije ga jednostavno reklamirati u dnevnim terminima, a nije ga jednostavno ni ukalupiti u proizvod koji valja prodati potencijalnim sponzorima. Tako smo ove godine mogli da vidimo samo jedan bend koji je prišao tom pravcu, iako je u osnovi više hardcore – novosadski Vault of Pain čak su se probili i do finala, a kući su se vratili sa dobošem kojeg je osvojio njihov bubnjar kao najbolji na celom festivalu. Sve to, nedostatak energičnije, beskompromisne svirke, znoja i iskrenih emocija (čast izuzecima) kakav se godinama viđao i viđa na sličnim događajima (Gitarijada u Zaječaru), ne bi predstavljalo neko posebno razočarenje da nas ovaj festival nije navikao upravo na činjenicu da „čvršći“ bendovi po nepisanom pravilu uzmu pokoju nagradu (Magma, Tanker, Neuro), i u solidnom broju nastupe u takmičarskom delu (pomenimo recimo fantastični Kryn, te ništa manje zanimljive Hellcats, Downstroy, The Loudest Silence…). Pamćenje me još uvek dobro služi, pa ću se ovom prilikom prisetiti press konferencije na pretprošlom Jelen Demofestu, kada je direktorka festivala Brankica Janković istakla da je među prijavljenim bendovima uvek najviše onih sa metal predznakom, i da će se pokušati naći neko alternativno rešenje kako bi se sa tim izašlo na kraj. Jedan predlog bio je da se napravi još jedna bina gde bi nastupali bendovi čvršćeg usmerenja. Međutim, ako je suditi po ovogodišnjem Demofestu, izabrala se jednostavnija opcija – sasecanje metala u korenu. Ovde bi se, takođe, trebao pomenuti problem nešto drugačije prirode – festival se zove DEMOfest, a i organizatori redovno ističu da on i postoji zbog demo bendova. Pa, zaista, dajte onda ljudima da sviraju po dve ili tri pesme! Jedna pesma nije dovoljna da se bendovi snađu na bini i da im se zvuk adekvatno namesti, a kamoli da publika i žiri zaključe da li to vredi nečemu. Rečeno je ranije da se putni troškovi ne plaćaju demo ekipi, pa onda barem kad proputuju 10+ sati, dajte im da sviraju malo duže i možda u publici nekoga i zainteresuju za svoj rad. Ne može bez politike Jelen Demofest ove godine nije dobio podršku Vlade RS ni kabineta aktuelnog predsednika Srpske Milorada Dodika. Taj podatak nervira, posebno kada se zna na šta je sve vladajuća garnitura spremna da odreši kesu. Ne bih se preterano pravio pametan, ali cenim da prilikom traženja sredstava od republičkih institucija, treba misliti i u tom pravcu i napraviti projekat koji bi zadovoljio njihove standarde, pa bih tu pomenuo i jedan konkretan problem – da li zaista festival treba da vode devojka iz Hrvatske i dečko iz Srbije? Da li u Banjaluci nema nikoga ko bi znao to valjano da obavi, i da se na pravi način stvori brend i produkt koji je potpuno, nedvosmisleno i jasno, made in Banjaluka, RS? Festival bi uz identitet, morao da ima i jasnu geografsku odrednicu, i ako predstavlja Banjaluku i Republiku Srpsku (što je nešto na čemu gore pomenuta vlast sigurno insistira prilikom doniranja bilo kakvih sredstava), moglo bi se početi od oficijelnih voditelja. Takođe, pokoja zastava drage nam republike ne bi smetala, a opet, poslala bi se simpatična poruka i dragim gostima iz regiona i Evrope (sveta?) gde se zaista nalaze. Demofest jeste brend, ali kao da je brend samo za sebe, a ne brend Banjaluke i Srpske. Druga bitna stvar u vezi ovog festivala, je činjenica da je ulaz na isti besplatan. Ličnog sam mišljenja da je to u startu bila katastrofalna odluka, i da se nije trebalo raditi tako. Gde se to na svetu ova količina zabave, svirki, potpomognutih više nego odličnom opremom, dnevnih i večernjih dešavanja, nudi besplatno, i to godinama? Zavisnost od sponzora je mač sa dve oštrice, ako se želi zaista napraviti tradicionalni i samoodrživ događaj. Šta ako istih jednog dana, možda već sledeće godine, ne bude, i kako će tačno ovaj festival da preživi? Banjaluka je nezgodna sredina, a i ljudi su nezgodni – navikli na besplatno, evo i u slučaju Demofesta, i hoće sve jeftino. Neće da uđu na koncert bez obzira što se ulaz ne naplaćuje, zato što je pivo skupo (a bilo je skupo, dok je flaširana voda već bila bezobrazno skupa). O svemu tome bi se trebalo razmišljati, jer sada je već pitanje koji to regionalni i svetski bendovi treba da dođu da bi se karta mogla prodati, a da većina ne izabere dragstor i livadu ispred tvrđave umesto ulaska na Kastel. Revijalci Kada je reč o revijalnim bendovima, još jednom se videlo da je većini bitniji bend iz komšiluka, nego tamo neki Skindred. I to je, rekao bih, žalosno, jer Partibrejkersi mogu u Banjaluku bilo kada (tako i treba, da me ne shvatite pogrešno), a bendovi poput Skindreda – na Demofest ili nikada. Uvek valja čuti i videti nešto novo, ali tako je kako je, većina se od prisutnih verovatno sa tim ne bi složila. Videćemo šta nas očekuje sledeće godine po tom pitanju. Minusi i plusevi Kako bilo, Jelen Demofest, sa nekoliko očiglednih minusa, koje manje-više pomenusmo: nelogičnost u odabiru takmičarskih bendova i dužina nastupa, za mnoge nezgodne cene pića, WiFi koji je uglavnom radio samo u teoriji (ali kad je radio, bilo je tu dobrih bisera, poput tweetova za umetnicu Lisu Ann, brojeva telefona za „jeftine prostitutke“, ali i iskrenih ljubavnih izjava, što je lepo), te besplatan ulaz koji bi se celom ovom projektu mogao odbiti od glavu, bez ikakve dvojbe je nešto što Banjaluci očajnički treba! Sama činjenica da ovaj festival postoji, da se na njemu promoviše regionalna muzička scena i širi pozitivan glas o gradu na Vrbasu, da ga je za tri dana posetilo oko 30.000 ljudi, je uspeh, ogroman plus, i divna stvar već u startu. Vidimo se na sedmom Demofestu! (Nebojša Lakić / SMP) Komentari