Veljko Ivković je od 2001. do 2007. aktivno svirao gitaru i bio vokal u novosadskom sastavu Wolf’s Hunger, nakon čega se povukao sa metal scene, ali je bio vezan za WH što se tiče komponovanja i stvaranja novog materijala. Sada aktivno svira gitaru i peva u black metal bendu Šakal, tačnije od osnivanja 2021. godine. Pored gitare, bavi se olimpijskim dizanjem tegova i suvlasnik je i glavni trener u klubu dizanja tegova Čeličana021.

Tri najbolja srpska metal izdanja i zašto?

– Pre svega, hvala SMP-u na prilici da pričam o ova tri remek dela! Ima mnogo albuma koji su mi bili interesantni i koji su uticali na mene, ali od domaće muzike najsnažnije utiske sam imao poslednjih 4-5 godina. Ovo je moj TOP3 i drago mi je što uopšte nisam morao da razmišljam ni jednog trenutka o svom izboru. Ako me određeni deo pesme, pogotovo rif, natera da dignem glavu gore, to znači da me je pogodilo tačno gde treba. Sva tri izdanja imaju taj element. Jedino ne mogu da prežalim što Gavranovi nisu snimili još po koju pesmu, siguran sam da bi se i to našlo ovde. Ipak, nadam se da ću već za koju godinu imati novi TOP3.

All My Sins – Pra Sila – Vukov Totem (Saturnal, 2018.) – recenzija

All My Sins je bend koji je počeo sa radom krajem devedesetih/početkom 2000-ih godina i dobro se sećam njhovih svirki i druženja sa ekipom iz Pančeva. Oduvek su imali sjajnu energiju uživo. Ovaj album je uspeo da sačuva tu energiju, ali je u ovom slučaju što se tiče same muzike postignut sasvim drugi nivo. Srećan sam što sam često uhvatio sebe kako nemilosrdno slušam neki domaći album benda sa kojima sam „odrastao“. To se prvi put desilo sa ovim albumom. Favorit mi je „Vetrovo kolo“.

The Stone – Kruna praha (Mizantropeon, 2019.) – recenzija

Iako postoje njihova izdanja sa mnogo ozbiljnijim pedigreom i većim značajem od ovog (imajući u vidu da je ovo EP), ovo je u trenutku ostavilo izuzetno snažan utisak na mene, odmah na prvom slušanju. „Smrt za kralja“ je pesma koja se po mom mišljenju izdvaja, ne samo na ovom EP-u, nego u muzici koju slušam generalno. Ostala je urezana nakon prvog slušanja a to je nešto što je stvarno teško u današnje vreme, pored toliko novih stvari koji se svakodnevno pojavljuju.

Prognan – Naši životi više ne postoje (Samoizdanje, 2023.) – recenzija

Ovo je bilo jedno sasvim drugačije iskustvo. Album me je ostavio bez reči, puštao sam ga zaredom, slušao iznova i iznova i neće mi dosaditi nikada. Jedna jako teška, ali snažna priča je ispričana uz sjajne pesme i melodije koje se urežu u mozak i tu zauvek ostaju. Jedno istinski drugačije iskustvo. Preporučujem svakom ko ovo pročita da sedne i obavezno presluša album uz tekstove.

Komentari